Moja kuhinja nije neka velika nauka, ništa novo što verovatno do sada niste imali prilike da probate.
Naime, pre nekoliko godina sam zbog drastično izmenjenog zdravstvenog stanja morala, isto tako „drastično“ da promenim način ishrane. To je značilo da iz svoje ishrane izbacim proteine životinjsog porekla kao i njihove prerađevine, u potpunosti smanjim ili čak u periodima eliminišem unos belančevina (mleko i mlečne prerađevine, jaja…), ukinem u potpunosti unos kuhinjske i bilo koje druge soli, „okanem“ se greickalica, brze hrane (nikada i nisam bila preterano ljubitelj iste-na sreću), i gaziranih napitaka (od kojih sam najviše konzumirala kiselu vodu u neverovatnim količinama). Ali i da povećam unos tečnosti (vode, čajevi), što meni lično nikada nije predstavljalo veliki problem jel sam po prirodi „kamila“ koja nesvesno i dobrovoljno unese 3-4+L tečnosti dnevno u sebe. Meni to jednostavno prija.
Kakva je onda, u stvari, ta ishrana?
Ja sam je nazvala posno-vegansko-vegetarijanska ishrana. Tj., jedan miks ta tri načina prehrane. Ne znam kako bih je drugačije nazvala. Kako sam (bila) u biti jedan veliki „mesaroš“ i hranila se tako što su osnove bile sve ono što je u međuvremenu moralo biti smanjeno i „izbačeno“, u prvo vreme nije bilo baš lako. Vukla me je želja za svime i svačime, hvatala sam sebe kako tužno gledam u nešto što ne bi trebalo da pojedem, ali se vremenom to izgubilo. Dakle, sve je stvar navike. Ipak, ima onih momenata kada jednostavno nisam u mogućnosti da biram. Desi se neki rođendan, odete negde u goste, na slavu, šta god, možete ili ne možete da proberete od svega ponuđenog ono pto vam najviše odgovara… U krajnjoj liniji, takve situacije su mi „džokeri“ kada sebi dopustim neka sitna istupanja i ispunjavanje želja da pojedem nešto od onoga što inače ne koristim. Naravno, trudim se da ne preteram i da to bude zaista samo tada i u toj situaciji.
Iznova mi je smešno pitanje koje mise često postavlja „pa šta ti uopšte jedeš?“ Moja ishrana se svodi na povrće, presno ili termički obrađeno, isto kao i voće (otuda valjda ono veggi-vegan varijanta), mahunarke, žitarice, supe, potaži, razna variva, testenine na milion načina, rižota, itd. Kao što rekoh, veliki unos tečnosti, čajeva, kakaa, poneka kafa (nije zabranjena ali meni je vremenom jedna-dve najviše dnevno „puna kapa“), voćni smoothie kao užina i još svašta nešto…
Pa, kako se svih tih recepata vremenom nakupilo, rešila sam da ih podelim sa čitaocima Piscarala. Da budem jasna, ništa ne propagiram niti smatram da je sada samo ova i ovakva ishrana najbolja i jedina zdrava na svetu, da samo tako trba da se hranite, da će vam sve ostalo uništiti zdravlje i da je ovo “ Sve i Svja“ kada govorimo o kulinarstvu. Dakle, svako je slobodan da klopa šta i kako voli i konzumira ono što mu prija. Ovo su obični svakodnevni recepti, koje ste možda več negde videli, ili probali. Ali u mom izvođenju. Meni prijaju, pa ako ne iz nekog drugog razloga, možda dobijete ideju šta da napravite u danu kada stignete do onog čuvenog „jao, šta danas da kuvam?“. Možda vam se svidi, pa nešto od ovoga uvrstite u svoj porodični gastronomski meni.
Pa, hajde da se zabavimo sa nekim starim/novim receptima i kombinacijama ukusa…
Da ne dužim, zasucimo rukave, šerpice i varjače u ručice i, IDEMO!!!
Neka vam je slatko…????