Da li ste nekada proguglali svoje simptome i potražili odgovore na mrežama? Šta kaže dr Google? Većina nas jeste. Preterano oslanjane na internet radi otkrivanja zdravstvenih informaciija u jednom momentu prešla je u jedan tip opsesije, a samim tim postala i razlog za zabrinost.
Već pomalo davne 2016. Godine u svetu se pojavila ozbiljna studija koja se fokusirala na tačnost dijagnoze kako na mrežama tako i van nje. Forbs je pokrio rezultate, i kako se i očekivalo, lekari su izašli na vrh sa boljom tačnošću od generičkih pretraživača i proveravača simptoma.
Logično. Lekari se služe vrhunskim znanjem stečenim tokom niza rogorozno teških godina nauke, obuke, usavršavanja i praktičnog rada. Ali važnije od svega toga, zbog ličnog kontakta i bliskog pristupa pacijentu. Sve ovo u zbiru omogućava zdravstvenim radnicima da donesu utemeljene odluke , a ne oopštu pretpostavku o zdravlju.
Internet provera simptoma je ograničena jer može pružiti samo najčešće uzroke, povezana stanja i predložiti tretmane. Tako “prikriveni” odgovori na mrežama ljude često dovode do apsolutno nepotrebne dijagnoze jel mogu pogrešno protumačiti informacije, tuđa iskustva i dramatično odreagovati, doneti preduhitrene zaključke plašeći se najgoreg mogućeg scenarija. Prijem nepersonalizovanih informacija takođe bi mogao “nagovoriti” ljude da ignorišu pravu sluku svog zdravstvenog stanja.
Ovo istraživanje je bilo od velike vaćnosti da bi osvestilo veliki broj ljudi o tome koliko neefikasno može biti traženje zdravstvenih simptoma, dijagnoza i načina tretiranja “samodijagnostikovanog oboljenja” putem mreža. Da li je uspelo? Da li i dalje frenetično ukucavamo nepoznate nam pojmove, nazive, “šifre” u pretraživače pre nego što zakažemo konsultacije i pregled prvenstveno sa lekarom opšte prake u koga bi nedvosmisleno trebalo da imamo najviše poverenja?
I dalje, da. Na žalost, često. A ako to nije dr Google, onda je komšija, prijatelj, poznanik, neko tamo ko je išao kod nekoga tamo pa mu je rečeno da “samo to i samo tako” i tako u nedogled.
Nedugo nakon ove studije , urađena je još jedna od strane “Citizen”-a kroz anegdotski članak o tome zašto je dr Google najgori neprijatelj lekara?! Kako ova studija otkriva, pacijenti počinju da prepisuju i pripisuju sebi autoritet i stručnost lekara kada se njigova tzv. dijagnoza ili pretpostavka pronađena na internetu u nekom slučaju podudari sa kasnijom validnom dijagnozom i stavom lekara. A zapravo se stvara jedna velika hipohondrijska noćna mora ili savršena neravnoteža u razumnom prosuđivanju u kojoj od blage glavobolje sebe dovedemo u terminalno stanje nekog teškog oboljenja. “To je, sigurno”…pa rekao je dr Google. Ipak, važno je reći da je ovaj domen “lečenja” daleko rasprostranjeniji u zemljama gde je zdravstvo mnogo komplikovanije koncipirano, nego što je to kod nas. Mi, svakako imamo sreću da nam je zdravstvo lako dostupno, a možda baš zbog te lake dostupnosi ono i neretko zapada u “krizu” preopterećenosti sistema, manjka lekara, dugih čekanja na određene preglede. Ali ipak nam je itekako dostupno i nema opravdanja da mu ne ukažemo poverenje.
Zašto smo toliko isključivi i nepoverljivi? Neosporno je, takođe, da smo svi uponali nekoga ko je imao i neko loše iskustvo, lošiji prijem, moćda lošiji tretman. Mnogi su posle gubitka voljenih počeli da gledaju na lekare drugim očima. Oni su im bili krivi. A da li je zaista tako? Briga, bol i gubitak znaju lako da nas obeshrabre. Mnogu su se žalili na traženje mita, neki slučajevi su dokazani, o mnogima se ništa ne zna, ali uvek postoji i druga strana priče. Ona o pokušaju podmićivanja, da ne kažem “podmazivanja# da nešto bude brži, navodno, efikasnije. Imamo utisak da svom lekaru nismo bitni i da smo samojedan broj u nizu u tom danu. Moramo promeniti svest i način našeg pristupa lekarima kako ne bi imali s jedne strane taj negativan uticaj koji njima pripisujemo da ga reflektuju na nas. Onakvi kakvi uđemo u nečiju ordinaciju i kakvu sliku tog momenta o sebi damo, verovatno ćemo tako biti i tretirani, uz sve kodekse koje jedan lekar mora da poštuje, nije lako kada u ordinaciju uće osoba koja za sobom vuče crni oblak predrasuda iz kog neretko iznikne i neadekvatno ponašanje, šturost informacija koje bi trebalo da podeli sa svojim lekarom. U krajnjoj liniji, ako vam taj neko ne odgovara, imate puno prava da promenite, kako lekara, tako i ustanovu. Ali odlični lekari itekako postoje, samo svako treba da pronađe svog, sebi kompatibilnog.