Kako muzička terapija može poboljšati kvalitet života ljudi sa Aspergerovim sindromom? U ovom članku ćemo objasniti šta je Aspergerov sindrom, šta je muzikoterapija i kako može poboljšati neke od najčešćih poteškoća koje imaju ljudi sa ovim sindromom.
Šta je Aspergerov sindrom?
Aspergerov sindrom je neurološki poremećaj koji je deo poremećaja iz spektra autizma (kao blagi oblik autizma) i koji uzrokuje određene poteškoće na kognitivnom (ograničeni interesi, poteškoće u prihvatanju promena u rutini ili novim aktivnostima, poteškoće u simboličkom kapacitetu i mašti…), komunikativnom (poteškoće u razumevanju simboličkog jezika, ironija i sarkazam), socijalnom (problemi u socijalizaciji i razumevanju nekih obrazaca društvenih odnosa), fizičkom (motorička nespretnost, stereotipi) i senzornom (odbacivanje određenih senzornih stimulusa koji mogu izazvati probleme u na primer hrana ili odeća) nivou. Poteškoće obuhvataju sva oblasti jednog bića, a kao što ćemo videti kasnije, kako je muzička terapija holistička intervencija, ona može obuhvatiti i pomoći da se poboljša u svim tim aspektima.
Mora se jasno reći da je svaka osoba sa Aspergerovim sindromom različita. Neki pokazuju određene karakteristike, dok drugi pokazuju neke sasvim druge, u većoj ili manjoj meri. Mnogi su bez dijagnoze i vode normalan život. Ima i onih koji imaju ozbiljne poteškoće u ličnom i radnom razvoju zbog ovog stanja. Međutim, svi oni uz pravi rad i odgovarajuće terapije mogu imati potpun i srećan život.
Šta je muzička terapija?
O samoj muzikoterapiji kao takvoj smo dosta puta govorili, ali vredi dodati da je terapija muzikom jedna od terapija koja je najčešće povezana sa autizmom uopšte i posebno Aspergerovim sindromom. Pre svega, moramo razjasniti da sviranje u muzičkoj grupi, odlazak na koncert ili slušanje CD-a koji volimo nije muzička terapija. Muzika jeste korisna, ali muzička terapija je nešto više od malo pre navedenih pojmova konzumiranja muzike. Ono što je važno nije-šta, već-kako i zašto. Odnosno, važna stvar nije muzika (šta), već to što je na personalizovan način koristi kvalifikovani stručnjak koji procenjuje čitav proces (kako) i sa terapijskim ciljevima (zašto).
Ukratko: muzika je korisna i može biti terapeutska (kao što su hrana, sport, umetnost uopšte …), ali upotreba muzike i muzičkih aktivnosti je muzikoterapija samo ako se koriste u metodološkom i personalizovanom procesu delom od kvalifikovanih stručnih lica, tj muzikoterapeuta (koji je, primera radu, u Španiji, kao i svaki drugi zdravstveni radnik, prošao određenu obuku, u ovom slučaju master ili postdiplomske studije sa određenim brojem sati nadgledane i samostalne prakse).
Kako muzikoterapija može pomoći ljudima sa Aspergerovim sindromom?
Kao što smo ranije videli, poteškoće koje imaju ljudi sa Aspergerovim sindromom usredsređene su na aspekte-čuvena „Trijada krila“, odnosno socijalizacija, komunikacija i na kraju fleksibilnost i mašta. Ako razmislimo o muzici, videćemo da ona ima osobine savršene za rad na ovim aspektima: ona je društveni (pomislite na koncert ili pesme fudbalskog stadiona ili školskog autobusa), komunikativni (kao i svaka vrsta komunikacije zahteva kod, muzički jezik, kao i predajnik i prijemnik i prenosi poruku), a takođe je kreativni (za koji, osim ako ne govorimo o pukom muzičkom izvođenju, potrebna je mašta i fleksibilnost: hajde razmislite o „jam sessionu“ i kako muzičari zamišljaju šta će sledeće svirati na fleksibilan način u zavisnosti od toga šta sviraju njihovi drugovi iz benda i kako publika reaguje) čin.
Ako muzika ima sve ove karakteristike zbog kojih je tako prikladno rešavati poteškoće ljudi sa Aspergerovim sindromom, zamislite šta muzički terapeut može da uradi sa širokim spektrom muzičkih aktivnosti prilagođenih određenoj osobi ili grupi ljudi nakon evaluacije pre i u toku terapijskog procesa sa korisnim i realnim ciljevima.
Aktivnosti poput instrumentalne improvizacije čine da osoba mora da počne sa radom i radi na svojim socijalnim veštinama (smenjivanje, čekanje, deljenje …). Drugi poput komentarisanja tekstova pesama omogućavaju nam da radimo na veštinama komunikacije (asertivnost, veštine slušanja, prihvatanje mišljenja drugih …) Tehnike kao što su muzička putovanja (vizualizacije u stanju opuštenosti uz muziku) omogućavaju mašti da radi uz druge aspekte kao što je sposobnost opuštanja.
Pažljiva modifikacija ovih aktivnosti od strane muzikoterapeuta i način na koji on interveniše u njima omogućava rad na kognitivnoj fleksibilnosti i mnogim drugim aspektima.
Kao što smo rekli na početku, terapija muzikom je holistička terapija koja pokriva osobu na kognitivnom, emocionalnom, socio-komunikativnom i fizičkom nivou (pored duhovnog), tako da ista aktivnost može da pokriva nekoliko oblasti i stoga deluje na mnoge različite terapeutske aspekte. Na primer, složenija aktivnost poput zajedničkog sastavljanja pesama poboljšaće komunikaciju i socijalne veštine, stimulisaće kreativnost i maštu pored ostalih aspekata kao što su samopoštovanje i motivacija za postignuća; Dalje, ako govorimo o terapijskoj grupi, ona će poboljšati grupne veze podstičući znanje vršnjaka, poverenje i saradnju.
Setimo se da muzika i bilo koja muzička aktivnost mogu biti terapeutski baš kao i reći prijatelju o problemima uz kafu. Ali kao što reći prijatelju o problemima nije isto što i otići na psihoterapiju, slušati muziku, svirati instrument ili pevati u horu nije isto što i ići na muzičku terapiju.
Sada znate zašto je muzikkoterapija toliko efikasna kod Aspergerovog sindroma i poremećaja spektra autizma uopšte, i to zato što zahteva primenu u praksi, veštine koje su najviše pogođene u ovim oblicima funkcionalne raznolikosti, ali i da se to čini na vrlo motivacioni način, sa kojim ljudi (i deca i odrasli) koji prate proces muzikoterapije rade na svom ličnom usavršavanju i sticanju resursa i korisnih veština za svoj svakodnevni život, a da toga ne shvataju, jer duboko u sebi muzika pored toga što je umetnost i vrsta jezika, ona je i igra.