Prednosti muzikoterapije su veoma raznolike, jer je to terapija koja pokriva fizičke, mentalne, emocionalne i duhovne aspekte, a takođe je i terapija usredsređena na osobu. To znači da se u zavisnosti od karakteristika i potreba osobe ili ljudi kojima je potrebna ova vrsta terapije, razlikuju radni ciljevi, jer se utvrđuju prema potrebama, kapacitetima i interesima svakog od njih. Dalje ćemo spomenuti neke od opštih prednosti koje obično razvija muzikoterapija.
U psiho-kognitivnom aspektu, stimuliše koncentraciju i trajnu pažnju, olakšava učenje, razvija maštu, kreativnost, pamćenje i sposobnost refleksije.
Na socio-komunikativnom nivou, muzikoterapija omogućava pojačavanje verbalnog izražavanja i povećanje neverbalnog. Stimuliše sposobnost izražavanja i veštine socijalne komunikacije, jer su one koje se koriste u zvučnoj komunikaciji (slušanje i čekanje, smenjivanje, pažnja, modulacija) iste koje koristimo u svakodnevnoj komunikaciji. Uz to, a s obzirom da je muzika moćan agens socijalizacije, muzikoterapija stimuliše izražavanje i grupnu koheziju, promoviše stvaranje i intenziviranje afektivnih veza i podstiče sticanje socijalnih veština.
Na fizičko-telesnom nivou, muzikoterapija se može koristiti da se aktiviramo ili da se opustimo. Omogućava nam da fizičke tenzije oslobodimo na zdrav i kreativan način, smanjujući anksioznost i stres. Pojačava telesnu samosvest i sposobnost opuštanja. Takođe podstiče kretanje, koordinaciju i pravilan psiho-motorički razvoj kod dece.
U emocionalnom aspektu, muzikoterapija nam omogućava da evociramo sećanja i osećanja i izrazimo emocije koje bi na neki drugi način možda bilo teško ili čak nemoguće izraziti. Stoga je moćan alat za samospoznaju i lični raszvoj, poboljšavajući pozitivne aspekte osobe kao što su samopoštovanje, motivacija za postignućima i zdrava sposobnost upravljanja vlastitim emocijama.
Muzikoterapija doseže najdublji i nematerijalni deo čovekovog bića, duhovni, negujući prostore za razmišljanje o transcendentalnim temama, podstičući iskustvo i sticanje „uvida“ (važnih otkrića o nama samima i našoj vitalnoj situaciji).
Uz sve ovo, ne smemo zaboraviti da je muzika pre svega izvor zadovoljstva i zabave. Kao što je već pominjano – pojam koji označava radnju sviranja i “sviranja na instrumentu” je na mnogim jezicima isti: „play“ na engleskom, „jouer“ na francuskom, „spielen“ na nemačkom nedvosmisleno objašnjavaju da je muzika – igra. Zbog toga je ovo izuzetno motivaciona, podsticajna i zabavna vrsta terapije, ne samo za decu, već i za sve, jer svi u sebi imamo „muzičko dete“ koje čeka da ga probudimo.
“Muzika je za dušu ono što je gimnastika za telo”
Platon (427 p.H. – 347 p.H.)