EMOCIONALNA SVEST
Emocije su omogućile ljudskim bićima da se prilagode okolini i obezbede opstanak naše vrste tokom evolucije. Sve naše emocije sadrže određenu poruku i pokreću nas na akciju. Poznavanje i upravljanje njima nije lak zadatak, posebno u nekim okolnostima, ali veoma značajno doprinosi psihološkom blagostanju i sigurnosti.
Svesnost sopstvenih i emocija drugih je prvi korak u tome da možemo njima upravljati. Zamislite koliko puta ste zastali da razmislite o svojim emocijama, da li ste ih locirali u obliku telesnih senzacija i razmišljali o poruci koju vam žele preneti. U ovom članku želim da malo produbimo temu emocionalne svesti i upoznamo se sa njenim karakteristikama i svemu istalom što je za ovu temu vezan.
Šta je emocionalna svest?
Emocionalna svest se odnosi na poznavanje i prepoznavanje sopstvenih i tuđih osećanja.
1987. godine Lane i Schvartz su razvili teorijski model koji uključuje pet nivoa emocionalne svesti čija se složenost povećava kako napredujemo iz nivoa u nivo. Isti autori takođe učestvuju u razvoju tehnika za procenu nazvanog „Skala nivoa emocionalne svesti“ (Lane, RD, Kuinlan, DM, Schvartz, GE, Valker, PA i Zeitlin, SB, 1990 godine) kroz koje opisuju 20 scena u kojima se postavljaju situacije koje pogađaju dvoje ljudi/ispitanika da bi kasnije bili pitani kako su se osećali. Spoznajom ovih tehnika možemo objasniti od čega se sastoje ovih pet nivoa emocionalne svesti.
Nivo 1: Korporalne ili senzacije tela.
Ovaj prvi nivo ograničen je na fizičke senzacije koje izazivaju emociju: „Imam neki čudan grč u stomaku“, „Stoji mi knedla u grlu“, “ Ne osećam se dobro”, itd.
Nivo 2: Tendencija ka akciji.
Na drugom nivou osoba već priprema akciju, ali još uvek bez prepoznavanja osećanja kao takvog. Na primer, „Ne osećam se dobro i želim da odem odavde“.
Nivo 3: Jedinstvene emocije.
Na ovom, trećem nivou, osećanje se identifikuje kao „bojim se“, „iznenađen sam“ itd.
Nivo 4: Pomešane emocije.
Na ovom nivou naša osećanja su pomešana sa osećanjima druge osobe. „Ako mi daju nagradu za najboljeg radnika, a ne mom kolegi, osećaću se srećno, a on tužno.“
Nivo 5: Kombinacija
Ovaj poslednji nivo predstavljao bi kombinaciju mešavina osećanja. Na primer: „Ako mi daju nagradu za najboljeg radnika, a ne mom kolegi, osećaću se srećno, a on tužno. Uprkos tome, osećaću se zabrinuto zbog njega i sigurno će biti ponosan na mene“.
Karakteristike emocionalne svesti:
– Poznavanje emocija koje osećamo i zašto ih osećamo.
– Poznavanje koje veze imaju naša osećanja, misli, reči i postupci.
– Svest o tome kako naša osećanja utiču na naše performanse.
– Osnovno razumevanje naših vrednosti i ciljeva.
U našem svakodnevnom životu možemo pronaći mnogo primera povezanih sa prepoznavanjem naših osećanja. U nekim slučajevima je ovo prepoznavanje jednostavno, a u drugima nas može koštati više da ih postanemo svesni. Pogledajmo neke primere emocionalne svesti:
– Zamislite da morate da napravite prezentaciju u javnosti. Pre ovog trenutka primetićete puno živaca, odnosno osećate strepnju. Neće vam biti teško ni da prepoznate u kojim delovima tela osećate ovu anksioznost: „Bojim se da to ne učinim pogrešno, imam knedlu u grlu“, „Zabrinut sam da nisam u stanju da dobro se objasnite, suše mi se usta “itd.
– Zatim, razmislite o situaciji sa pandemijom koju doživljavamo: kakve emocije doživljavate? Možda je u ovom primeru emocionalno prepoznavanje složenije, jer istovremeno osećamo mnogo emocija: bes, tugu, frustraciju, strah,… Odvajanje i identifikacija biće složeniji zadatak, što će uticati na njihovo upravljanje.
– Emocionalna svest takođe obuhvata prepoznavanje emocionalnih stanja drugih. Razmislite, na primer, o zdravstvenim radnicima sa kojima vidimo intervjuisane na televiziji: kakve emocije osećaju kada govore o kolapsu zdravstvenog sistema usled pandemije? Da li je to ista emocija koja se pojavljuje kada se pacijenti otpuste? Koje vrste emocija prepoznajmo u oba slučaja?
– Konačno, na svakodnevnom nivou možemo biti svesni kako se oseća osoba kojoj smo dali komentar koji ga je možda uvredio. Možda oseća bes, a mi se stidimo zbog svog dela.
Rad na emocionalnoj svesti
Da bi se radio na emocionalnoj svesti, mogu se sprovoditi neke aktivnosti različitih vrsta. Nekoliko smernica i nekih aktivnosti koje vam mogu pomoći u radu i poboljšanju emocionalne svesti:
- Psihoedukacija
Na teoretskom nivou možemo dokumentovati i čitati o emocijama i emocionalnom funkcionisanju, znati koje vrste emocija postoje itd. To će nam omogućiti da izvodimo druge praktičnije vežbe kako bismo postali svesni svojih emocija.
- Observacija (Posmatranje)
Posmatranje je način prikupljanja podataka o sebi i svom okruženju. Vežbanjem posmatranja postajemo svesni emocija drugih i koristimo samoposmatranje da biste postali svesni svojih. Razmislite o tome gde i kako ih osećate: „Osećam li se dobro?“, „Imam li ubrzani puls?“ itd. Obratite pažnju na telesne senzacije koje osećate, svoje misli, svoje reakcije i obratite pažnju na neverbalni jezik da biste tumačili i bili svesni emocija drugih.
- Označavanje emocija
Navedite emocije koje osećate i one za koje mislite da ih drugi osećaju. Takođe pokušajte da povežete emociju sa uzrocima koji je izazivaju: ponekad će biti lakše („Nervozan sam jer moram da govorim u javnosti“, a u drugima će biti složenije „Nervozan sam i ne znam“) stvarno ne znam zašto “).
*U sledećem postu govorićemo o pozitivnim i negativnim emocijama i detaljnije se upoznati sa njima.
4. Razmotrite neke situacije kao što su pad ispiti, najava trudnoće, vjenčanje najboljeg prijatelja, smrt rođaka itd. I razmislite o emocijama koje ljudi često osećaju u tim situacijama. Nasuprot tome, napravite listu emocija i postavite situacije koje ih izazivaju.
5. “Grafikon lica”
Ovaj zadatak može biti koristan kada radite na polju emocijama sa decom. Možemo im ponuditi list sa nizom naslikanih krugova i tražiti od njih da na prvom naslikaju srećno lice, na drugom tužno i na trećem besno lice. Na taj način oni će razmisliti i postati svesni koje izraze koristimo kada iskusimo svaku emociju.
EMOCIONALNA INTELIGENCIJA
Emocionalna inteligencija prevazilazi akademsku inteligenciju i školski uspeh. Takođe, akademska i emocionalna inteligencija ne moraju uvek ići ruku pod ruku. Ali kako možemo podstaći emocionalnu inteligenciju? Da li je to urođena sposobnost ili se može razviti? Ukratkop, evno nekih tehnika, strategija i aktivnosti za razvijanje emocionalne inteligencije. Da probamo?
Šta je emocionalna inteligencija?
Psiholog koji je razvio pojam emocionalna inteligencija je Daniel Goleman. Emocionalna inteligencija je koncept koji daje novu viziju popularnoj inteligenciji koja je uvek bila povezana sa akademskim učinkom, uzimajući u obzir kognitivne i intelektualne aspekte ljudi. Konkretno, definicija emocionalne inteligencije odnosi se na upravljanje svim onim aspektima povezanim sa emocionalnim i socijalnim svetom, odnosno onim aspektima kojima se ljudi obraćaju da bi razumeli svakodnevni život.
Dakle, iz perspektive emocionalne inteligencije, podrazumeva se da ne postoje samo akademske veštine kao jedine važne veštine za postizanje maksimalnog radnog, ličnog, akademskog i socijalnog blagostanja. Međutim, iz emocionalne inteligencije smatra se da postoje i druge važnije veštine da bi se moglo postići navedeno blagostanje. Prema tome, IQ igra sporednu ulogu kada je u pitanju emocionalna inteligencija.
Ukratko, emocionalna inteligencija je ona osobenost ili sposobnost kojom ljudi moraju biti u stanju da upravljaju i/li razumeju svoje i tuđe emocije. Stoga se ispostavlja da je to kapacitet koji nam omogućava poboljšanje u pogledu kvaliteta života i u pogledu održavanja boljih društvenih odnosa. Gledajući u prednosti emocionalne inteligencije, možda se pitate kako razviti emocionalnu inteligenciju. Na to pitanje odgovoriću u nastavku.
Kako razviti emocionalnu inteligenciju?
Emocionalna inteligencija nije nešto urođeno, što imate ili vam nedostaje od rođenja. To je veština koju svi imamo, ali koja se ne pokazuje ako nije obučena ili uvežbana da bi je razvila. Da biste razvili emocionalnu inteligenciju, potrebno je raditi na njoj, samostalno (raditi vežbe emocionalne inteligencije) ili sa stručnim licem (terapije, pohađanje radionica i/li kurseva emocionalne inteligencije).
Nekoliko načina kojim bi mogli samstalno poboljšati našu emocionalnu inteligenciju su:
– Upoznajte sebe: korisno je imati benefit od samosvesti koja vam omogućava da spoznate sopstvene snage i slabosti.
– Upravljajte svojim raspoloženjima: pomoću samospoznaje možemo lakše upravljati različitim raspoloženjima kroz koja prolazimo. Znajući da ih razlikujemo, lakše je prepoznati kada ih moramo samoregulisati.
– Empatija: održavajte međuljudske odnose s poštovanjem, pristupajući drugima bez osuđivanja. Prihvatite ljude onakve kakvi jesu. Sve ovo omogućava veću fluidnost u međuljudskim odnosima, veći stepen zrelosti ljudi i veće blagostanje.
– Otkrivanje emocija: na isti način na koji moramo poznavati svoje emocije, moramo znati i emocije koje se kriju iza postupaka drugih ljudi.
– Ne osuđujte sebe: ne bismo trebali osuđivati sebe zbog određenog osećanja, na bilo koji način.
– Neverbalna komunikacija: važno je uzeti u obzir poruku koja se prenosi telom, ovo takođe pomaže razumevanju emocija i osećanja izraženih od sebe i od drugih ljudi.
– Kontrolisanje misli: da bismo kontrolisali svoje ponašanje, prvo moramo naučiti da kontrolišemo svoje misli. Pa, misli nas obično teraju da se ponašamo na neočekivani način.
– Pokazivanje emocije: identifikovanjem emocija koje osećamo u svakom trenutku, na specifičan način, možemo sebi pomoći da shvatimo kako se osećamo u određenim vremenima, situacijama, događajima, itd…
– Dnevnik: vođenje dnevnika i na taj način praćenje sopstvenih emocija dobra je tehnika kojom se zapisuje kako se osećamo tokom dana, u određenim situacijama i sl. Ne radi se o objašnjavanju aktivnosti koje su sprovedene, već o tome kako smo se osećali u svakoj od tih aktivnosti i u svakoj društvenoj razmeni.
– “Zašto”: Važno je istražiti razlog svake akcije ili reakcije, kako vaše, tako i tuđe. U mnogim prilikama gledamo samo na reakciju i obično procenjujemo da je reakcija preterana, zašto smo mi, ili neka druga osoba reagovala na način na koji je reagovala. Šta stoji iza te situacije da bi ona delovala na određeni način? To je dobar način da razumemo ljude i ne osuđujemo ih zbog njihovih dela.
– Asertivnost: jednom kad budemo u stanju da identifikujemo svoje emocije i osećanja, bilo bi sjajno da ih možemo izraziti asertivno, shvatajući asertivnost kao onu sposobnost koja nam omogućava da delujemo bez izazivanja negativnih ili neadekvatnih efekata.
– Motivacija: motivacija i optimizam su od suštinskog značaja za postizanje naših ciljeva, ako želimo da treniramo i razvijamo svoju emocionalnu inteligenciju, neophodno je da poboljšamo svoju motivaciju.
Nastavićemo…