Psihološko maltretiranje ili zlostavljanje dece danas je vrlo zabrinjavajuće pitanje, jer ima mnogo implikacija i posledica uopšte, kako na ličnom, tako i na socijalnom nivou. Iako ima mnogo slučajeva koji ne izlaze na videlo, na TV-u, društvenim mrežama itd., moramo znati da postoji mnogo dece koja se nalaze u ovoj situaciji i da ako se nešto ne preduzme, posledice mogu biti velike, čak i fatalne. Iako se često govori na ovu temu, uvek deluje nekako nedovoljno jel nas iznova i iznova “iznenađuju” novi slučajevi maltretiranja, i sa svakim novim kada da smo na početku priče. Ne može biti na odmet da se ponovo postavi pitanje i razjasni šta je zlostavljanje dece, kako otkriti psihološko zlostavljanje deteta, njegove znake, posledice i šta preduzeti ako se naše ili dete iz našeg okruženja nađe u ovoj situaciji.
Šta je psihološko zlostavljanje dece?
Psihološko ili emocionalno zlostavljanje dece postoji u većoj ili manjoj meri kod svih vrsta zlostavljanja, fizičkog, seksualnog, nemara itd., I predstavlja veoma važnu štetu detetovoj kompetentnosti, odnosno u komunikacijskim veštinama, u razvoju strpljenje, u postavljanju umerenih ciljeva i u razvoju ega. Pojavljuje se kada odrasli odgovorni za dete neprekidno ograničavaju svoje inicijative i izazivaju negativna osećanja prema sopstvenom samopoštovanju. Uključena su ponašanja poput uvreda, odbijanja, pretnji, ponižavanja, prezira, zadirkivanja, kritika koja uzrokuju pogoršanje emocionalnog i intelektualnog razvoja deteta. Neki od najčešćih izraza ili oblika psihičkog zlostavljanja dece mogu biti oni prikazani u nastavku:
- Verbalni i/li neverbalni postupci odrasle osobe koji degradiraju i odbacuju dete.
- Pretnja, terorisanje deteta fizičkom povredom, napuštanje ili uništavanje voljenih ili predmeta.
- Izolacija i/li uskraćivanje mogućnosti za veze sa drugim ljudima/decom, bilo da su to članovi porodice ili drugi ljudi koje poznajetu.
- Podsticanje razvoja neprimerenog ponašanja kod deteta, poput kriminalnog, autolitičkog, asocijalnog itd.
- Zanemarivanje komunikacijskih potreba deteta, uskraćivanje naklonosti, zaštite, ljubavi.
- Ignorisanje, neuspeh ili nedozvoljenje pružanja potrebnog lečenja za mentalne, fizičke ili obrazovne zdravstvene probleme deteta.
Posledice zlostavljanja dece
Psihološke posledice dece koja su pretrpela zlostavljanje dece mogu biti različite, ali se mogu manifestovati kao obrazovne poteškoće, nisko samopoštovanje, depresija i problemi kada su u pitanju odnosi. Napravićemo klasifikaciju mogućih posledica koje mogu imati žrtve-zlostavljana deca:
– Nedostaci izvršnih funkcija i kognitivnih sposobnosti: jedna od posledica psihološkog zlostavljanja dece su problemi u razvoju kognitivnih funkcija poput pamćenja, samokontrole, školskog učenja i kognitivne fleksibilnosti, jer su situacije zlostavljanja prekinule dobro funkcionisanje i kognitivni razvoj.
– Ugroženo mentalno i emocionalno zdravlje: oni mogu da pate od različitih mentalnih poremećaja, kao što su anksioznost, depresija, pokušaji suicida i drugih psihijatrijskih poremećaja tokom adultnog doba.
– Poteškoće u socijalnim odnosima: poremećaji vezanosti, mogu negativno uticati na detetovu sposobnost stvaranja odnosa sa vršnjacima ili sa bilo kojim članom porodice ili poznanikom.
– PTSP (posttraumatski stresni poremećaj): to je poremećaj koji se sastoji od proživljavanja i doživljavanja traumatičnih događaja povezanih sa zlostavljanjem, izbegavanja ljudi, mesta, osećaja straha, užasa, krivice, srama, hipervigilancije itd.
Uzroci psihološkog zlostavljanja dece
Postoje različiti uzroci ili faktori rizika koji mogu dovesti do psihološkog zlostavljanja maloletnika, a to su:
- Prethodna istorija zlostavljanja ili zlostavljanja u detinjstvu negovatelja. Ovde govorimo o porodičnom psihološkom zlostavljanju.
- Problemi zavisnosti, alkoholizma ili zavisnosti od droga. U ovom članku govorimo o vrstama zavisnosti i njihovim posledicama.
- Komplikovana ekonomska situacija, nezaposlenost ili siromaštvo.
- Fizički ili mentalni invaliditet drugogo/trećeg deteta iz porodice.
- Bračna ili parna kriza koja utiče na domaće okruženje.
- Neznanja o tome kako obrazovati decu na asertivan, nenasilan i zdrav način.
- Bolest roditelja/negovatelja, bilo da je u pitanju fizička ili mentalna.
- Socijalna izolacija ili od zajednice u kojoj žive.
Znaci za otkrivanje psihološkog zlostavljanja dece
U nastavku ćemo detaljno prikazati različite pokazatelje ili znakove koji bi nas naveli na pomisao da dete pati od psihološkog zlostavljanja. Zatim ćemo predstaviti različita ponašanja roditelja/negovatelja koja nas mogu navesti na pomisao da postoji emocionalno zlostavljanje kod deteta ili adolescenta:
- U prvom planu, bihevioralni signali bi bili: varijacije u normalnosti ponašanja ili reaktivni poremećaji ili poremećaji u ponašanju izazvani uslovima okoline.
- Emocionalni znaci: mogu patiti od poremećaja emocionalnog i intelektualnog razvoja, poremećaja učenja, poremećaja ishrane i spavanja, fobija, manija, anksioznost, poremećaji ponašanja i ličnosti (kriminalno, suicidalno, asocijalno ponašanje…), psihotični poremećaji i na kraju, psihosomatski poremećaji.
- Odbijanje deteta/adolescenta od strane roditelja/negovatelja: ne reaguju na detetove potrebe za komunikacijom, dete je isključeno iz porodičnih aktivnosti, kada se njegova postignuća neprestano devalviraju, ne prihvataju evolutivne promene starosti, uskraćuju im autonomiju i su verbalno kritikovani i poniženi.
- Izolacija deteta/adolescenta od strane roditelja/negovatelja: roditelji im ne dozvoljavaju da komuniciraju sa drugim ljudima ili decom, pa čak ni sami sa sobom, uskraćuju im veze sa vršnjačkom grupom i ne dozvoljavaju im da učestvuju u drugim aktivnostima van škole.
- Zastrašivanje deteta/adolescenta od strane roditelja/negovatelja: kada roditelji bez ikakvog razloga reaguju na ekstreman i nesrazmeran način, kada ih neprestano kritikuju čak i u javnosti ili prete da će ih izložiti javnom ponižavanju.
- Korumpiranje deteta/adolescenta od strane roditelja/negovatelja: nasilnik ili nasilnici pojačavaju razvoj neobičnih navika, pojačavaju agresivnost, prerano seksualnost, vrše pljačke, uzimaju drogu, prostituciju itd.
- Ignorisanje deteta/adolescenta od strane roditelja/negovatelja: kada negovatelji ne obraćaju pažnju na njihov razvoj ili ne reaguju na njihovo socijalno ponašanje, kada ne pokazuju naklonost ili pomoć u školi koja je detetu potrebna, niti su zainteresovani za aktivnosti koje obavlja napolje.
Da li treba prijaviti psihološko zlostavljanje dece?
Ako vam je poznata situacija zlostavljanja dece, kao odgovorni građani smo dužni da je prijavimo. Evo koraka ili protokola koji se moraju poštovati u ovim slučajevima:
- Otkrivanje: ako ste u bliskom detetovom okruženju, kao što je porodica, škola ili pedijatar, moći ćete da ga otkrijete i identifikujete. Jednom otkriveni, pređite na sledeći korak.
- Obaveštenje: ako je slučaj veoma ozbiljan, biće upućen Službi za brigu o deci, kao što je EAIA (u slučaju Katalonije), policiji ili stražarskim sudovima, da preduzmu potrebne mere i da budu u mogućnosti da naprave istraga slučaja i njegove ozbiljnosti.
- Procena: u ovom koraku, ako je zlostavljanje manje ozbiljno, biće upućeno na socijalnu službu primarne zaštite kako bi mogle obaviti razgovore sa porodicom, žrtvom, školom i zdravstvenim službama, kako bi se izvukao maksimum mogućeg informacije o slučaju.
- Akcija: u zavisnosti od ozbiljnosti slučaja, odlučiće se da li je najpogodnije ukloniti maloletnika iz njegove porodične kuće ili škole i prebaciti ga u stambene službe za maloletnike. Uglavnom se traži da maloletnik ima minimalan kontakt sa zlostavljanjem i da nije izložen drugim sličnim situacijama.
- Nastavak: praćenje slučaja je veoma važno pri donošenju novih odluka ili njihovom ispravljanju sa glavnim ciljem postizanja najbolje dobrobiti maloletnika.
Nastavićemo…