Kako deci postaviti granice za roditelje postaje težak zadatak jel neretko dolazi do zamena teza između ograničenja i norme sa poricanjem u ponašanju. U mnogim prilikama ovo ograničenje ponašanja predstavlja potiskivanje osnovnih potreba za njihovim razvojem koje mogu prouzrokovati negativne posledice u njihovoj fizičkoj, mentalnoj ili emocionalnoj evoluciji. Pokušaćemo da razjasnimo ovo pitanje da biste smanjili konfuziju koju roditelji i majke u mnogim prilikama doživljavaju.
Kako postaviti granice deci, a da ne budu povređena?
Postavljanje granica deci podrazumeva “teranje” dece da razumeju i izvršavaju određena „pravila ponašanja“ čiji je glavni cilj izbegavanje opasnosti, promovisanje emocionalne samoregulacije i mogućnost zajedničkog koegzistiranja sa drugima bez odricanja od sopstvenog ličnog integriteta. Da biste postavili granice, bez da deca budu povređena, može se učiniti na neki od npr. sledećih načina:
- Postaviti pravila prema kriterijumima autoriteta (nasuprot autoritarnosti), asertivnosti (naspram agresivnosti), emocionalne podrške, empatije i sigurnosti.
- Uspostaviti minimum neophodnih standarda, nudeći maksimalnu moguću slobodu.
- Pravila moraju biti jasno navedena.
- Izražavanje emocija, uključujući negativne, treba da odatle prati dete koje favorizuje njegovu emocionalnu samoregulaciju. U sledećem članku ćete pronaći kako raditi na emocijama kod dečaka i devojčica.
- Neka pravila moraju biti stalna i dosledna.
- Treba ih postaviti s ciljem jačanja odgovornosti i samodiscipline kod deteta (za razliku od slepe poslušnosti podstaknute autoritarnim normama).
Smernice (norme/modeli) za postavljanje granica deci
Da bismo uspostavili jasne granice svojoj deci, od suštinske je važnosti da znamo glavne karakteristike svake faze razvoja deteta i prilagodimo ova pravila njihovom evolucionom trenutku. Između 2. i 6. godine moramo uzeti u obzir na kojem su nivou razvoja i shodno tome postavimo ograničenja.
Na motoričkom nivou: Ograničenja moraju poštovati i ne ometati njihov prirodni razvoj neuromišićnih veština: hodanje, trčanje, skakanje, bacanje lopte itd.
Na kognitivnom nivou:
- U komunikaciji granica, moramo uzeti u obzir njihovu upotrebu simboličke funkcije (mašte) i jezički razvoj.
- Kada procenjujemo njihovo ponašanje, moramo da razlikujemo instrumentalnu agresiju (osnovna potreba) i neprijateljsku agresiju.
- Uspostavljanje bilo kog ograničenja mora prepoznati usredsređenost ove faze da bi ga na pažljiv način naterao da razume pravila ponašanja.
- Procena njihovog ponašanja mora da poštuje proces progresivne izgradnje njihovog identiteta koji decu može dovesti do procesa pobune protiv određenih normi, koji ne prevazilaze proces lične samopotvrde.
Na emocionalnom nivou:
- Prilikom procene ponašanja važno je razlikovati fokusiranje na detetovu pozitivnu inicijativu ili okrivljavanje postignutog negativnog rezultata.
- Postavljanje granica treba da pojača napore koji se ulažu kako ne bi izazvali osećaj inferiornosti.
- Ograničenja moraju uzeti u obzir i favorizovati proces socijalizacije kroz koji dete prolazi.
- Moraju poštovati svoj proces izgradnje rodnog identiteta.
- Ograničenja treba da uzmu u obzir emocionalnu labilnost ove faze (strah od čudovišta i mraka, važnost doživljavanja sveta kao sigurnog mesta itd.).
Norme i ograničenja kod dece od 2 do 3 godine
Osnovna stvar u ovoj fazi motornog i senzitivnog istraživanja biće postavljanje granica koja ih štite od potencijalnih nesreća. Da biste postavili ove granice, važno je da govorite jasno i odlučno, gledajući ih u oči i uspostavljajući fizički odnosno, jasan vizuelni kontakt kako bi vas pratili sa pažnjom. Bez velikih argumenata, jer je njihovo racionalno funkcionisanje u primitivnom stanju i još uvek su uronjeni u osetljivu funkcionalnost.
Na početke ofe faze neretko su tipični i karakteristični izlivi besa zbog procesa lične samopotvrde. Važno je da ih prate sa poštovanjem bez ulaska u borbu za vlast ili, s druge strane, tolerisanja agresivnog ponašanja. Prateći tantrume iz vlastite smirenosti, omogućavate detetu da se malo po malo vrati u svoje središte.
Norme i ograničenja kod dece od 4 do 5 godina
Deca od 4 ili 5 godina počinju da shvataju da njihovi postupci snose posledice. Otuda je važno razjasniti koja su ponašanja dozvoljena, a koja ne. Nije neophodno utvrđivati kazne, jer sama posledica njihovog neovlašćenog ponašanja (diskreditacija radnje od strane roditelja, gnušanje koje ona izaziva itd.) Može biti dovoljno ubedljiva za dete da to ne izvrši ili zažali zbog učinjenog. Mnogo se raspravlja o upotrebi kazne ili podizanja ograničenja na jedan malo viši nivo.
Ovo je vrlo važan period za rad na empatiji i navođenje na razumevanje kako njihovo ponašanje može uticati na emocije ljudi oko njih, ali i na njihove sopstvene. Ova svest će roditeljima omogućiti da izgradite interne kriterijume za regulaciju ponašanja zasnovane na poštovanju drugih i sebe.
Norme i ograničenja kod dece od 6 do 7 godina
U ovoj fazi deca već imaju veći kognitivni razvoj, mada se to odnosi samo na određene modalitete. Iz tog razloga, važno je jasno uspostaviti pravila kako bi deca lako shvatila ponašanja koja treba izvoditi i posledice ponašanja koja se ne tolerišu.
Norme će se fokusirati na ponašanja koja favorizuju veze i socijalne veštine i progresivno povećanje odgovornosti u vezi sa zadacima koji se odnose na njihov evolutivni trenutak (njihova integracija u društvenu grupu i njihovo učešće u njoj iz poštovanja i saradničkog stava.
Važno je da se preuzimanje zadataka uvek podstiče u okviru integracionih parametara većeg stepena društvene odgovornosti, a ne kao “slepa” poslušnost, kao što smo ranije pomenuli, jer doprinosi negativnoj vrednosti stvarnom izvršavanju zadatka zbog frustracije zbog koja se generiše kroz rad nečega na nametnut način. Na taj način dete uči da se samo upravlja, preuzimajući zadatke kao svoje, ali slobodno organizujući svoje vreme za njihovo izvršavanje. Ovim se podstiče osećaj sigurnosti i poverenja u dečije sposobnosti.
