U prethodnom postu smo pričali o Hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji i kao što tada rekoh, posebno ću se posvetiti ishrani koja se mora pažljivo sprovoditi tokom ove bolesti. Ovde već postoji jedno ćoše gde sa čitaocima delim svoje recepte i u par navrata sam pominjala da se hranim „nešto drugačije/specifično“. Naime, nije reč ni o kakvoj estetskoj dijeti, več o nečemu zbog čega nam čak i zdravlje može biti pod znakom pitanja u koliko hishranu ne sprovodimo adekvatno.
Promeniti način ishrane, a pogotovo je promeniti naglo ili u kratkom vremenskom periodu, je barem u mom slučaju bio podvig koji je sa sobom nosio određenu dozu straha u želji da se što pre nešto preomeni na bolje. I nijednog momenta nisam pomislila da nešto što bi trebalo da izbegnem ili što znam da bi moglo da mi dugotrajnije škodi pojedem pa makar to bio i zalogaj „na kvarnjaka“. Mnogo puta sam kao tinejdžerka i u mladosti pokušavala da držim razne dijete i, iako jesam čvrst karakter, prosto, jako sam teško podnosila promene. Daleko od toga da i u ovom slučaju nije bilo sličnih momenata, ali sam negde od starta imala jasan dogovor sa sobom, a to je da ne može da nadvlada želja za „parčetom/zalogajem/obrokom nečega“ od ono što moram da postignem-da svoje zdravlje što duže ishranom održim u stanju kakvo je bilo na početku, misleći da će za lekove i razne tretmane, na žalost, pre ili kasnije, doći vreme. I jeste. Pa čak i pored lekova, bilo je bitno paziti na ishranu. Dozvoljavala sam sebi „izlete“ u situacijama kada se nađem na nekom slavlju, rođendanu, negde gde izbor hrane ne zavisi od mene, pa sam i u tim situacijama gledala da izbegnem nešto što mogu, a nešto sebi da dopustim. Vrlo brzo sam ušla u ritam. Nije taj period navikavanja trajao dugo i nisam dozvoljavala da me pobedi lični hedonizam. Ali lagao bi svako kada bi rekao da negde duboko u sebi nije željan nekih namirnica na koje je navikao i koje su bile stalne na njegovom meniju. Kao što takođe rekoh u prethodnom postu, mislim da sam napravila grešku što se nisam odmah javila dijetetičaru, nego sam sama sklapala svoje menije. Tako da, moja je preporuka onima koji boluju od HBI da se obavezno jave lekaru zarad bolje organizacije i pravljenja plana ishrane. Evo, ja sam tu grešku rešila da ispravim, i već u roku narednih par dana imam zakazane konsultacije u Zavodu za dijetetiku u Beogradu. Ne oklevajte! Ali da se mi vratimo na temu.
HBI i Ishrana
Dobra i kvalitetna ishrana je veoma važan deo u terapiji kod bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, u nekim njenim momentima čak i od krucijalnog značaja. Postoje razne preporuke kako za vrstu, takoi za količinu različitih hranljivih materija koje bi trebalo da konzumiraju pacijenti sa HBI. Pravilna i dobro organizovana ishrana je veliko „skidanje tereta sa leđa“, to odgovorno tvrdim. Nedovoljna, odnosno, nepravilna ishrana povećava rizik od progresije bolesti.
Kao što sam se i kroz lično iskustvo u to uverila, ishrana u insuficijenciji može biti veliki izazov. Zato je važno da specijalista napravi plan individualne ishrane. U dogovoru sa lekarom se može odabrati hrana koja sadrži sve važne hranljive materije koje su potrebne organizmu. Ako se prati preporučeni plan ishrane, može se pomoći pri smanjenju komplikacija vezanih za neuravnotežen unos hrane.
U nastavku ću se pozabaviti time kakva je ishrana za pacijente sa HBI, pacijente na peritoneumskoj i hemodijalizi.
Ishrana za pacijente sa HBI
Ako je HBI već dijagnostikovana, praćenje pravilne ishrane je od presudnog značaja i može odložiti dalji napredak bolesti.
Tokom ranih faza bolesti zdrava ishrana uključuju raznolike žitarice, posebno u zrnu, dosta voća i povrća. Ne sme se zaboraviti da je organizmu potrebna energija da bi pravilno funkcionisao.
Glavno snabdevanje energijom treba da potiče iz ugljenih hidrata i masti, ali pažnju treba obratiti na odnos zasićenih masti i holesterola (izabrati nezasićene masti, npr. maslinovo ulje).
Osnovna promena kada govorimo o ishrani je ograničenje unosa proteina, prevashodno proteina životinjskog porekla (crvena mesa i prerađevine). Izbegavanje ove vrste proteina pomaže u očuvanju bubrega i smanjenju nepoželjnih supstanci u krvi. Dakle, poseban nivo proteina ima meso (i prerađevine), živinsko meso, riba, jaja, mleko (i prerađevine od mleka).
Dokle god je uzlučivanje urina normalno, ne mora se redukovati unos tečnosti – u koliko se tečnost unosi u preporučenim količinama (kao i kod zdravih ljudi), odnosno 2-3L/dan. Ipak, trebalo bi ograničiti unos natrujuma, a posebno kuhinjske soli, za koju je preporučeno da se potpuno izbegava. So vezuje vodu, a posledica toga je da je telu potrebno više tečnosti. Dakle, natrijum najviše unosimo u organizam putem kuhinjske soli, ali je ima u gotovoj i konzerviranoj hrani, prerađevinama od mesa i mleka. Da bi se poboljšao ili pojačao ukus hrane, mogu se umesto soli koristiti drugi biljni začini. Posebno naglašavam da isključenje kuhinjske soli ne znači da je možete zameiti plavim, roze, himalajskim, ovim ili onim solima. Natrijum je natrijum. So je so. Dakle, BEZ SOLI!
Kako HBI napreduje, tako se mora dodatno korigovati ishrana. Kasnije faze zahtevaju veće smanjenje proteina: od ishrane sa malo proteina do ishrane bez PROTINA ŽIVOTINJSKOG POREKLA, odnosno prelaska na konzumiranje proteina isključivo biljnog porekla i to u određenim količinama. Od koristi mogu biti dodatci aminokiselina i ketoiselina jel unos proteina iz hrane nije dovoljan da zadovolji potrebe organizma. O tome šta će se od ovih preparata uzimati, da li i kada, u kojim količinama, odlučuju isključivo nefrolog i dijetetičar. Dakle, nikako ih ne uzimati na svoju ruku.
Čim pacijent primeti pad u izlučivanju urina, kao i oticanje članaka, stopala, područja oko očiju, jasno je da se mora smanjiti unos tečnosti. I ovde su od velike pomoći dijetetičar i nefrolog koji mogu pomoći u preračunavanju optimalnog unosa tečnosti u organizam.
Važno: SLANA HRANA NAS ČINI ŽEDNIMA. Niti nam treba slana hrana niti preveliki unos tečnosti, kako bi izbegli sve neželjene efekte.
Usled svega ovoga, KALIJUM je nešto što može brže da se resorbuje u organizmu, pa je i njegov unos potrebno smanjiti kako bi se izbegao povišen nivo kalijuma u krvi, jel on između ostalog, može dovesti do pojačanih aritmija i drugih neželjenih efekata.
Visak nivo kalijuma imaju sledeće namirnice:
– Voće i voćni sokovi (banane, sušeno voće, grožđe, avokado i dr.)
– Povrće (spanać, krompir, brokoli, paradajz i drugo lisnato povrće sa zelenim, tamnim listovima i dr.)
– Orašasti plodovi (badem)
– Svi integralni proizvodi
– Mleko i mlečni proizvodi/prerađevine
– So i sve zamene za so
Evo i nekoliko korisnih saveta kako umanjiti unos kalijuma u organizam:
Npr. krompir ili šargarepa: operite i ogulite povrće. Iseckajte ga na sitne komade. Potopite u veliku količinu vode i ostavite da odstoji barem 2h. Tu vodu bacite, a zatim povrće kuvajte na taj način da-čim voda porvri, bacite je i sipate sledeću, kuvate i čekate da ponovo provri kako bi ste je bacili. I tako sve dok se povrće ne skuva. (Ja to radim sa skoro svim povrćem). Takođe je dobro koristiti zamrznuto povrće.
Šta nam sve ovo govori? Da termička obrada namirnica, bilo na visokim ili jako niskim temperaturama uništava ono što želimo da izbegnemo. Da, jasno je da umesto da sačuvamo određene hranljive sastojke i nutritivne elemente, mi ih „bacamo“, ali tako pomažemo našim bubrezima da imaju „manje posla“ kada dodje do prerade onoga što za njih predstavlja problem, a nama, osim sa bubrezima, može doneti i dodatne probleme.
Slična stvar se događa i sa fosforom. Visok nivo fosfora imaju sledeeće namirnice, i moramo ih ili smanjiti ili neke izbegavati; a to su sledeće:
– Mlečni proizvodi i prerađevine.
– Meso i prerađevine.
– Riba, kao i konzervirane ribe.
– Svi integralni proizvodi.
– Mahunarke, pasulj, sočivo…
– Orašasti plodovi (badem).
– Čokolada (crna-kakao).
– Bezalkoholna gazirana pića (npr. Coca-Cola).
– Pivo.
Ipak, dodavanje pojedinih vitamina i minerala ishrani može biti korisno. Neki preparati koji se prodaju bez recepta mogu biti nefrotoksični, pa ih nemojte uzimati pre savetovanja sa lekarom i farmaceutom.
Treba uvek imati na umu da je dobra uhranjenost nešto što bi često trebalo proveravati i oko čega se savetovati sa stručnjacima, pogotovo u kasnijim fazama HBI. Tada je rizik od neuhranjenosti zbog nedostatka proteina i prekomerne količine tečnosti povećan.
Ishrana za pacijente na peritoneumskoj dijalizi
Pošto su bubrezi prestali pravilno da funkcionišu, samim tim su i izgubili sposobnost uspostavljanja ravnoteže elektrolita i uklanjanja otpadnih materija i viška tečnosti, pa je potrebno dodatno obratiti pažnju na ishranu. Zato je važno da pričamo o energiji i proteinima.
Energija se najčešće dobija iz ugljenih hidrata i masti. Pacijenti sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom imaju veći rizik od povišenog holesterola zbog čega se preporučuje izbegavanje hrane koja poseduje visok nivo zasićenih masti tj. holesterola. Od velike pomoći bi bilo čitati deklaracije na proizvodima da bi imali dobar uvid u to koju količinu zasićenih masti određenim proizvodom možemo da unesemo u organizam. Takođe treba birati nezasićene masti boljeg kvaliteta kao što je maslinovo ulje ili riba. Pacijenti sa dijabetesom bi trebalo posebno da obrate pažnju kod konzumacije slatkiša, pa se i u ovom slučaju preporučuje savetovanje sa stručnjakom.
Ako se ne konzumiraju dovoljne količine ugljenih hidrata i masti, proteini se u telu mogu koristiti kao energija sa rizikom od razbijanja mišićnog tkiva kako bi se oni oslobodili. S druge strane, ako se ne unosi dovoljno proteina, to može da dovede do nepravilne ishrane, gubitka težine, slabosti mišića i opšteg pogoršanja zdravstvenog stanja. Postoji rizik od neuhranjenosti kod pacijenata na dijalizi. Pre početka lečenja dijalizom u savetu sa nefrologom i dijetetičarem bi trebalo napraviti novi ili korigovati pređašnji plan ishrane, tako da se unos proteina svede na minimum zarad očuvanja funkcije bubrega. Kada u ishrani postoje drugačiji prioriteti, pa se većina pacijenata podstiče da konzumira proteinske namirnice visokog kvaliteta (meso, riba, jaja), ali u malim količinama.
Kada govotimo u unosu tečnosti i natrijumu, tečnost nam pomaže u održanju strukture tela, aktivnosti ćelija i TT (telesne temperature). Ali kada bubrezi otkažu, višak ne može da se ukloni iz tela pa je potrebno smanjiti unos dnevne količine tečnosti makar na pola. Natrijum (hlorid) odnosno so je od suštinskog značaja za regulaciju vode, prenosa nervnih impulsa i mišićne funkcije. Kada konzumiramo hranu koja je slan(ij)a to nas tera da konzumiramo više tečnosti i kao što smo već pominjali to može da dovede do njenog zadržavanja, a samim tim i stvaranja edema (otoka), povećanog TA (krvnog pritiska) i(li kratkog daha. Kao što smo takođe pominjali, evo još jednog osvrta na to- natrijum se nalazi u 1. kuhinjskoj soli, ALI I BILO KOJOJ DRUGOJ SOLI (NEMOJTE PODLEGATI POD PRIČE O „ZDRAVIJIM SOLIMA“ KOJE BI MOGLI DA KORISTITE UMESTO KUHINJSKE, MORSKE, JODIRANE… DAKLE, SO-JE-SO!), 2. prerađevinama (npr. suhomesnati proizvodi, mlečne prerađevine, konzervirane namirnice, supe iz kesica, i dr.). Smanjenjem unosa natrujuma smanjićemo i preteran unos tečnosti i izbeći mnogobrojne probleme.
Ograničenje tečnosti nije jednostavno, pogotovu za one pacijente koji su navikli (prirodno, stečene navike) da konzumiraju dosta tečnosti (spadam u njih!!!), ali u principu nije i ne bi trebalo da bude teško kao što možda deluje. Evo nekoliko saveta kako ograničiti unos tečnosti:
– U koliko je toplo hladite se jer će vam to pomoći da smanjite žeđ, naročito tokom perioda toplijeg vremena. Pijte prohlađene tečnosti umesto toplih pića.
– Ako ste žedni između obroka, uzmite rashlađeno hladno povrće i voće za užinu (hladan krastavac, jagode i sl. su od velike pomoći).
– Ako imate dijabetes, održavajte prepisane nivoe glukoze u krvi. Visok nivo glukoze u krvi takođe povećava žeđ.
– Koristite male šolje i čaše i pijte tečnost u malim gutljajima.
– U koliko se borite se sa suvim ustima: pokušajte da isperete usta koristeći tečnost za ispiranje usta ili pranjem zuba, kako bi se usta dodatno „rashladila“. Slivaciju takođe izazivaju i par kapi limuna ili kriške limuna ili limete. Možete pokušati da zamrznete deo svoje dopuštene količine vode da biste sisali kockice leda u momentima kada osetite žeđ.
– Ne dodajite so u hranu, ili je potpuno izbegavajte. Pa kuvajte sa svežim biljem umesto soli.
– Takođe izbegavajte hranu sa visokim nivoom natrijuma (gotova hrana, kobasica, sir, salame…)
– Ne koristite zamene za so!!! One mogu da sadrže i samim tim podižu nivo kalijuma.
Kalijum
Kalijum je važan mineral za neuromuskularne aktivnosti i metabolizam proteina. Kod zdravih bubrega, višak kalijuma se lako uklanja iz organizma. Visok nivo kalijuma izaziva slabost mišića i nepravilan srčani ritam, što znamo koliko je opasno.
Kalijum se uglavnom nalazi u voću i povrću kao što su: banane, kajsije, paradajz, mlečni proizvodi, čokolada i dr. Lekar bi trebalo da prepiše lek za vezivanje kalijuma kako bi se sprečio visok nivo u krvi. Neki od saveta za uklanjanje kalijuma:
– Možete da uklonite određenu količinu kalijuma iz krompira i drugih biljaka njihovim guljenjem, sečenjem i potapanjem u velikoj posudi sa vodom na nekoliko sati. Vodu zameniti pre kuvanja, ali je menjati pri svakom vrenju tokom kuvanja (proces koji sam već objasnila ranije).
– Izotonična pića obično imaju puno kalijuma. Pročitajte deklaraciju pića pre njegovog pijenja (najpametnije ih je izbegavati).
Fosfati
Fosfor je mineral u fosfatu i u „saradnji“ sa klacijumom on održava naše kosti i skreletni sistem, ali i zube jakima i zdravima. Zdravi bubrezi lako filtriraju fosfor iz organizma, bubrezi koji su pred otkazivanjem ili već otkazali, svakkao ne. Dijalizni procesi ne mogu da uklone sav višak fosfora iz organizma, ali ovo ne mora da se odnosi na duže sesije dijaliza. Kada se radi o povišenom nivou fosfora u krvi uzrokuje se uklanjanje kalcijuma iz kostiju, čineći ih slabim, krhkim i sklonim lakom lomljenju, što predstavlja-Renalnu bolest kostiju. Da bi se ona sprečila, nefrolog bi trebalo da prepiše vezivače fosfata, a to je lek koji se uzima uz jelo kako bi se fosfati lakše vezali i izlučili. Jasno je da bi trebalo ograničiti unos namirnica bogatih fosforom kao što su: mlečni i orašasti plodovi, mahunarke (iako imaju visok nivo proteina i dobri su jel su to proteini biljnog porekla).
Dostupni su različiti dodatci koji bi mogli pomoći u ishrani zbog pomoći u sprečavanju neuhranjenosti ili nepravilne ishrane. Ali u koliko vam je potreban neki od ovih dodataka, neka bude uz preporuku dijetetičara i nefrologa uz obavezan osvrt i pažnju na to da dodični preparat nije nefrotoksičan, kako bi se izabrao najadekvatniji.
Ishrana za pacijente na Hemodijalizi
Pacijenti na hemodijalizi imaju drugačije i posebne nutritivne potrebe u odnosu na one koje imaju drugi (zdravi) ljudi ili pacijenti sa drugim oboljenjima.
Kao što sam više puta pomenula, hrana može biti veliki izazov i često nas dovesti u stanje da se zapitamo da li se dvoljno dobro i pravilno hranimo. Ipak, ne mora da bude sve tako teško i komplikovano, pogotovo ako sarađujemo sa stručnjakom koji nam ceo ovaj proces može u mnogome olakšati.
Prosto je i jednostavno. Ako jedemo dobru i zdravu hranu, dobro ćemo se osećati. „Ali mi mnogo toga ne smemo da jedemo ili jedemo retko i u malim količinama!“ rekli bi mnogi, prva ja! Tako je. Ali ako znamo šta je potrebno našem organizmu, brzo ćemo naučiti kako pravilno da reorganizujemo našu ishranu. Odabirom pravih stvari sve može biti mnogo lakše. Nekoliko osnovnih izmena u našem jelovniku će nam omogućiti da se lakše nosimo sa dijalizom i živimo staloženije. Zato se treba pridržavati nekoliko važnih pravila koje bi trebale da postanu naše svakodnevne navike.
Od prilike, postoji nekih 5 pravila važnih za ishranu i pripremu planiranja obroka. Fokusirajmo se na: Energiju, Tečnosti i soli, Kalijum, Fosfor i Vitamine.
ENERGIJA
Našem organizmu i telu uopšte, neophodna je energija da bi pravilno funkcionisali. Ako ne obezbedimo doboljno energije, zamaramo se, opada nam koncentracija i imunitet, podložniji smo infekcijama i oboljenjima druge vrste, gubimo motivaciju itd. Jasno, energiju dobijamo prvensrveno iz hrane koju jedemo.
Da li dijalizni proces utiče na energetske potrebe našeg organizma? Naravno da dá. Utiče zato što je dijaliza nešto što zahteva određenu količinu energije, a ona se dodaje redovnoj količini energije koja je potrebna našem organizmu. Zato je potrebno da lekar odredi koliko dodatne energije je potrebno pacijentu.
A šta je najbolji izvor (i izbor) energije za ovu vrstu pacijenata? Kao što je već rečeno, ponavljam, najvažniji izvor energije za pacijente u bilo kojoj fazi HBI pa i na dijalizi su ugljeni hidrati. Njihova osnovna funkcija je da skladište energiju u organizmu. Neke vrste ugljenih hidrata se lako i brzo resorbuju-npr. oni koje se nalaze u šećerima. Drugim, odnosno, složenijim ugljenim hidratima potrebno je više vremena da bi se razgradili i na taj način obezbedili potrebnu energiju tokom dužeg vremenskog perioda. Oni mogu da se nađu u: pirinču, testeninama, hlebu.
Masti su takođe veoma važne, ali kao i sa svim drugim stvarima, pažljivo! Kada pomenemo masi, generalno govoreći, mnogo imaju loš stav i smatraju ih lošim izvorom energije. Ali zapravo su najefikasniji. One takođe imaju i druge važne funkcije kao što je npr. izgradnja zdravih ćelija i apsorpcija vitamina.
*Od nekaih vrsta povrća imamo „više štete nego koristi“ u koliko ih ne pripremamo i nekonzumiramo sa masnoćom. Npr. velika je greška roditelja koji deci daju, da ne kažem „teraju ih“ da jedu presnu šargarepu, kupus…zarad boljeg vida, karotena, drugih vitamina i dr. Ove namernice u koliko nisu obrađene na neki nači, a pre svega uz dodatak zdrave masnoće, samo opterećuju organizam, a bubrege pogotovu. Masnoća je ta koja npr., iz šargarepe dozvoljava da na pravilan i zdrav način uzmemo ono što je organizmu potreno. Dovoljno je narendati je, dodati par kapi maslinovog ulja, jabukovog sirćeta ili limunovog soka i dobićemo ukusnu salatu, ali i sve ono najkorisnije iz ovog povrća (važi za sve repaste i korenaste-podzemne biljke).*
Najbolje i najzdravije masti za srce su mlečni proizvodi, masne ribe i zdrava ulja. U koliko spadate u onaj broj ljudi koji imaju problem sa dobijanjem na težini, nemojte bežati od hrane bogate zdravim mastima i pokušajte da dodate više zdravih ulja u svoje obroke (važi kako za zdrave, tako i za pacijente u bilo kojoj fazi bubrežne insuficijencije koji imaju problem sa neuhranjenošću).
Važnost proteina za naš organizam je ogromna. Oni su drugi važan izvor energije. Kako su proteini važni delovi naših ćelija, tako su i važni u našoj ishrani. Nalaze se u: mesu, ribi, jajima, mleku i mlečnim proizvodima, i mnooogim drugim namirnicama.
Ali, šta se dešava sa pacijentima koji su dijabetičari? Zbog dijabetesa unos ugljenih hidrata mora biti strogo kontrolisan u cilju pravilnog održavanja glukoze u krvi. Sva hrana koja sadrži ugljene hidrate (hleb, žitarice, testenine, povrće sa velikom količinom skroba, pirinač, voće i voćni sokovi, slatkiši i dr.) lako podižu nivo glukoze u krvi. Zato bi specijalista ove oblasti trebalo da prilagodi količinu ugljenih hidrata koje će se unositi u organizak sa nivoom aktivnosti i potrošnjom.
Neretko se dešava da dijaliziranai pacijenti ne osećaju glad. Šta se po tom pitanju može preduzeti? Većina pacijenata na dijalizi ima smanjen apetit. Iako ne osećaju glad, pacijenti na dijalizi bi trebalo da se potrude da imaju 3 osnovna obroka u danu, ali i 2 užine, jel je energija u ovom procesu veoma važna. Postoji nekoliko jednostavnih načina da se stimuliše apetit (razmišljam kako bih napravila šalu „Bože, zašto nemam taj problem, jel apetit uvek imam i nikada mi ne manjka“, a onda se setim da ću pre ili kasnije možda doći u tu fazu, pa, šalu ostavimo za neku drugu temu…). Cimet je dobar stimulans, pa ga je dobro dodavati u hranu, isto kao i đumbir i nanu. Svakako, nije na odmet pomenuti i fizičku aktivnost koja takođe može izazvati glad, pa se preporučuje da se ide u duge lagane šetnje ili rade lakše vežbe, vozi bicikl. Takođe, sve navedeno utiče na dobro raspoloženje, a ono takođe povećava apetit. U koliko je pacijent van kuće duži vremenski period ili u situaciji da mora da putuje, bitno je da sa sobom uvek nosi odgovarajuću hranu, a to bi trebalo da budu visokoenergetski obroci kao što je npr. sendvič sa jajetom ili šunkom-odlični dodatci za 3 dnevna obroka. Ista preporuka je i za prvi dan dijalize kada je jako važno jesti tokom prvog sata lečenja.
Napomena:
– Organizmu je potrebno dovoljno energije da bi pravilno funkcionisao.
– 3 obroka i 2 užine dnevno
– Fizička aktivnost povećava energetske potrebe.
– Ako treba da dobijete na težini, dodajte u ishranu više hrane bogate zdravim mastima.
– Budite aktivni, izađite na svež vazduh i održavajte dobro raspoloženje.
TEČNOSTI I SOLI
Govorili smo već o tome šta se događa kada unosimo prekomernu količninu tečnosti i kada se ona zadržava u organizmu, kao i o problemima koji mogu biti izazvani (hipertenzija, kardiovaskularni i respiratorni problemi).
Večito pitanje: Koja je to optimalna količina tečnosti koju treba unositi na dnevnom nivou? Optimalna količina teečnosti varira od pacijenta do pacijenta, isto kao i u slučaju kod zdravih osoba. Svako ima drugačije potrebe. U ovom slučaju, kada govorimo o oboljennju bubrega i lečenju dijalizom, optimalnu količinu tečnosti bi trebalo da odredi lekar. Obično to znači 0,5L i preostali urin za izlučivanje (tokom 24h). Treba imati na umu da ono što računamo u tečnost nisu samo voda, kafa, čaj ili mleko. Tu spada i hrana tečna na sobnoj temperaturi kao što su supe, jogurt, sladoled i dr. Kako kontolisati unos tečnosti? Ispijanje male količine tečnosti je zasigurno jedna od najtežih izmena u načinu ishrane. Jednostavan način za praaćenje unosa tečnosti je da se uzme jedna flaša sa vodom koja sadrži potpuni dnevni unos tečnosti, ili koristiti manje čaše (zavaravanje uma).
Šta kada ožednimo? Postoji dosta trikova kako bi se smanjila žeđ. Jedan od najefikasniji po mnogima je ispiranje usta mlakom vodom. Takođe je moguće nekoliko puta u toku dana staviti po parčence limuna u usta kako bi se stvorio osećaj svežine.
Ako kontrolisan unos tečnosti nešto što predstavlja veći problem, još jedan od načina da se smanji žeđ je žvakanje gume ili sisanje mentol bombone (bez šećera!). Tokom toplih letnjih dana mogu se koristiti manje kocke leda u koje se može dodati po par kapi limuna ili drugog kiselog voća.
Da li izbegavati soli da bi se smanjila žeđ? To je nešto o čemu smo već govorili i odgovor se sam nameće.
Većina hrane ima veoma blag (za neke i bljutav) ukus bez soli. Osim natrijuma koji ne predstavlja toliki problem za zdrave ljude, ali preventivno i oni treba da pripaze na njegov unos, so je ništa više do pojačivač ukusa. Više soli-jači ukus hrane. A da li znamo koji je zapravo pravi i izvorni ukus hrane koju jedemo? Pa onaj bez trunke soli. Možemo zato koristiti biljne začine (u šta svakako ne spadaju „BioZačin“, „Vegeta“, „Začin od povrća“ i slično, jel su u osnovi (80% natrijuma, tj. soli, 10% sušenog povrća i ostatak pojačivači ukusa, emulgatori, boje i dr.). Dakle, kada govorimo o biljnim začinima, govorimo o svežem bilju. Tako npr. so možemo zameniti crnim i belim lukom, celerom, peršunom, vlašcem, origanom, majčinom dušicom, manjom količinom sirćeta. Tako će se povećati senzacije ukusa, a neizmerno se smanjuju rizici od nastanka novih zdravstvenih problema. Pored soli, ako ne izostaviti, onda bi barem trebalo da se izbegnu veće količine bibera i ljutih začina jel oni takođe izazivaju osećaj žeđi.
Gotova ili prerađena hrana, hrana koju kupujemo gotovu ili putem dostave je već prilično soljena tokom pripreme, pa je treba izbegavati koliko god je to moguće.
KALIJUM
Kalijum je ključni element u našoj ishrani. On igra bitnu ulogu u kontrakciji mišića. Ali koliko god da je važan – povećani nivo kalijuma u krvi je ozbiljno stanje koje može biti vrlo štetno. Setite se na smo već pominjali nešto na ovu temu – srce je mišić i suviše kalijuma u krvi može da kreira ozbiljne opasnosti po zdravlje. Na šta onda treba konkretno da pazimo? Jedna od najvažnijih funkcija bubrega je da omogući da imamo odgovarajuću količinu kalijuma u krvi, dok se višak filtrira. Kada bubrezi nisu u mogućnosti da isfiltritaju višak, nivo kalijuma u krvi raste. Iako dijaliza aktivno filtrira kalijum, on se brzo nakuplja u organizmu izmđu dve dijalize. Razlog više zašto treba paziti na dodatni unos kalijuma.
Varljiva stvar u održavanju niskog nivoa kalijuma u organizmu je to što je on prisutan u skoro svim živim organizmima. Tako da, ako bolje pogledamo na stvari, kalijuma ima svuda, u svom voću i povrću. Naravno negde manje negde više. Ipak, postoje razlike. Testeniine i beli pirinač imaju izrazitno nizak nivo kalijuma. Kako ga je nemoguće izbeći, važno je znati kako pripremiti hranu.
Već sam pominjala i objašnjavala pripremu nekih namirnica kao šro je krompir i sl. (proces potapanja u vodi, odbacianja ključalih voda tokom kuvanja). I to je nešto na šta ćete se brzo navići i neće biti ništa komplikovano niti će oduzimati toliko vremena koliko deluje da oduzigma.
Pošto smo rešili stvar sa termičkom obradom povrća, pitanje je: šta se događa sa voćem? Prvo, kada govorimo o voću, dozvoljena je jedna porcija SVEŽEG voća dnevno, dok druga može biti neki kompot. Sušeno voće od čega posebno kajsije, ali i banane imaju puno kalcijuma pa ih je najbolje izbegavati.
Jedan od signala da imamo povišen kalijum u krvi je i blago peckanje jezika i u usnoj duplji, ali i svrab nogu ali i opšta slabost. U koliko ovi simptomi nisu ranije bili prisutni, ili su se pojačali, treba se obratiti lekaru.
FOSFATI
Ukratko, podsećanja radi, fosfati su nam potrebni zarad zdravih i jakih kostiju i zuba, ali i za funkcionalnost mišića. Ali, kao i kod kalijuma, kada su vrednosti u krvi visok, to nije dobro za zdravlje. Kako ga izbeći i da li je to uopšte moguće?
Ne postoji hrana koja ne sadrži fosfate jel su oni usko povezani sa proteinima. O proteinima i njovoj važnosti je takođe bilo govora, kao i to da je proteina i fosfata najviše u mleku i mlečnim proizvodima. Jasno, samim tim to znači i manji unos proteina. Ipak, ne treba potpuno redukovati ribu. Bitna stvari kako bi se kontrolisao unos fosfata u organizmu je izbegavanje određene vrste hrane, a pri tome se u ovom slučaju misli na gotove hrane pune aditiva, u šta spadaju oni sa „e-broj“-evima. Oni sadreže previše fosfata.
Veliki broj ljudi danas je navika na sve češću kupuovinu gotove, pripremljene hrane, što u mnogo čemu olakšava život. Ipak, kada govorimo o ovim rizičnim grupama, a neosporno, važno je i za zdrave ljude podjednako, koliko god nešto bilo, ukusno, kvalitetno, ipak nemamo uvid u način pripremanja hrane, i da li je ista „oslobođena“ od svega onoga što bi moglo da nam smeta. Nameće se polovično logičan zaključak-nije! Dakle, kao što bi rekla ona stara poslovica „ preko preče, naokolo bliže“, kupite sveže namirnice i provedite više vremena u kuhinji, tako ćete biti sigurni da se zdravo hranite, umesto da podrevate (polu)gotove proizvode ili jednostavno otvarate plastično-kartonsko-stiroporna pakovanja iz dostave, koliko god obećavali visok kvalitet namirnica.
Daću vam jedan primer kada se radi o gotovim desertima. U 99% slučajeva se prave od mleka u prahu koje sadrži velike količine fosfata. U koliko rešite da se osladite nekim divnim desertom, napravite ga sami, a evo jednog dobrog trika za izbegavanje i manji unos fosfata. Umesto mleka ili mleka u prahu, koristite 1/3 ukupne količine biljne pavlake i 2/3 ukupne količine vode. Značajno će se smanjiti nivo fosfata.
Još jedan primer (iako smo rekli da ih treba izbegavati zato što spadaju u prerađevine, ali za one koji još po nekad i mogu da ih „provuku na kvarno“) su kobasice. Šta se dešava? Ne sadrže sve kobasice dodate fosfate. Ako imate prilike da kupite svež proizvod, od čistog mesa i iz domaće, proverene proizvodnje, dobićete proizvod sa manje fosfata. Biće ga naravno, ali mnog manje nego u industrijskim.
Ok, vratimo se u temu. U koliko lekar prepiše lekove za apsorpciju fosfata to je najvažniji način za upravljanjem pravilnog uzimanja fosfata. Ako se i desi da pojedemo nešto što sadrži viši nivo fosfata, uz taj obrok treba uzeti i lek za njegovu apsorpciju i uvek ih uzimamo na način kako je to prepisano da bi bili sigurni da će on najakvalitetnije obaviti svoj zadatak.
VITAMINI
Neizostavno, svima su nam potrebni vitamini, bili zdravi ili na žalost, bolovali od neke bolesti. Tako je i kada se radi o HBI i tokom dijliznog procesa. Jasno, ne bismo mogli da živimo bez njih. Vrlo su važni za imunitet, rast, oporavak, energiju i dr. Kako većinu njih naš organizam ne može u potpunosti sam da proizvede u dovoljnoj količini, uz hranu se neretko moraju dodavati i u vidu suplemenata. Kao i kod kalijuma i fosfata, i na ove, od velikog vitalnog značaja hranljive materija, takođe treba obratiti pažnju.
Da li se razlikuju potrebe za vitaminima kod bubrežnih bolesnika od onih kod zdravih osoba? Svakako. Kako je dijaliza proces filtriranja, tokom ovog procesa se filtrira i dobar deo vitamina. Kada se saberu svi ovi faktori, povećava se potreba za vitaminima pa redovna balansirana ishrana u pogledu vitamina nije dovoljna. Zato su vitaminsku dodatci tj. suplementi su obično neophodni. Koja je individualna potreba za vitaminima, a koliko ih treba uzeti kroz suplemente je takođe nešto što takođe treba da odreede nerfolog i dijetetfičar. Zato je važno da ne kupujemo „manijatično“ u apoteka, zdravim hranama i marketima vitamine koji su u ponudi pre nego što se konsultujemo sa lekarom. Ali nije to jedina stvar. Ne treba svim vitaminima dopuna, postoje oni s kojima treba biti posebno pažljiv, kao što je npr. vitamin A.
Koji su vitamini najvažniji za (dijalizirane) bubrežne bolesnike? Uopšteno govoreći, svim vitaminima rastopljivim u vodi kao što su vitamini B grupe (1,2,6,12), niacin, folna kiselina, pantotenska kiselina, vitamin C i biotin. Dok mnogi tvrde da velike doze vitamina C (1000-2000mg/dan) povoljno utiču na zdravlje, pacijenti na dijalizi bi trebali da izbegavaju velike količine vitamina C. Naše telo ga razlaže u supstancu koja se zove oksalat koja može da se nagomilava, taloži u kostima i zglobovima i izazove bol.
Takođe, postoji grupa vitamina koja se rastvara u mastima, a posledica toga je takođe nagomilavanje u organizmu. Zbog toga, vitamini kao što su: A, D, E i K mogu se dodavati samo u koliko lekar to smatra potrebnim. Razlog više zašto ne bi trebalo kupovati vitamine na svoju ruku.
Iz ličnog iskustva:
Kako sam u prethodnom postu navela da sam od starta napravila grešku što se nisam javila dijetetičaru kako bih lakše prošla kroz proces promene ishrane, rešila sam tu grešku da ispravim, iako par godina kasnije. Koliko god da sam se dobro snalazila u odabiru namirnica, pripremanju istih, količini, suplementaciji i uzimanju lekova, neminovno sam vremenom primetila da mi polako situacija klizi iz ruku. Iako nisam pacijent koji nije opočeo dijalizu i spadam u više puta pominjanu početni IIIb grupu, prvu u kasnoj fazi HBI, kreatitin je visok, kalciju i kalijum takođe (malo preko gornje granice), fosfor oscilira kao i natrijum. Imam sreću da mogu da pijem tešnosti koliko god mi to prija, a spadam u grupu ljudi kojoj tečnost prija, sa stečenom navikom povećanog unosa tečnosti i to mi (još uvek) ne pravi sve probleme koji bi mogli da se jave. Na sreću. Da sve ovo ne bi prevremeno otišlo predaleko, zakazala sam konsultacije i pregled kod dijetetičara i kada taj pregled obavim, i dobijem nove smernice i (verovatno) način ishrane, rado ću to iskustvo podeliti u nekom od sledećih postova.
A dotle, ostajte mi zdravo I PAZITE NA ISHRANU❤