Izraz gaslight-ting još uvek nema adekvatan naziv i prevod u srpskom jeziku, pa ćemo ga zato oslovljavati u originalu. Sigurno se svima barem nekada desilo da, u kontaktu sa nekim ljudima, postavimo sebi pitanje: „Ko je ovde lud”? Ili da se zaista zapitamo da li smo poludeli i zašto realnost izgleda tako kako nam se čini da izgleda? Ili da imamo osećaj da nas neko „pravi ludim”?
Gasligh-ting nije novi koncept; on predstavlja mehanizam emocionalne manipulacije koji se sastoji u tome da druga osoba misli da je njihova stvarnost promenjena i da sumnjaju u sopstvenu percepciju. Ovu tehniku, za koju je karakteristično da je dovoljno suptilna da stvara takvu zabunu, obično izvode vrlo bliski ljudi, poput člana porodice ili samog partnera, i obično traje dugo, vršeći progresivno “povređivanje” na osnovu malih komentara i laži. Možemo, dakle, zaključiti da ovaj pojam opisuje zlonamernu i skrivenu formu mentalne, odnosno emocionalne manipulacije.
Da bismo bolje razumeli ovaj termin, pozvaćemo se na zaplet američkog filma Gasligth (1944) – “Svetlo agonije”. U njemu suprug glavne junakinje manipuliše njenom stvarnošću, menjajući mesta i pripisujući navedena dela svojoj ženi ili negirajući da je vodio zajedničke razgovore kojih se ona seća, kako bi je naterao da poveruje da ima mentalnih problema. U velikoj meri se ova vrsta tehnike emocionalne manipulacije sastoji od nagovaranja druge osobe da sumnja u ono što vidi, govori ili radi i na taj način može se imati veća kontrola nad njima, jer žrtva teži da se nađe zbunjena, što rezultira još značajnijom zavisnošću od manipulatora.
Termin „gasligh-ting” nastao je zahvaljujući istoimenom filmu iz 1944, u kom Ingrid Bergman i Čarls Bojer glume ženu i muža. Žena se, inače osetljiva i poverljiva u svog muža, bori da sačuva zdrav razum i svoj identitet u braku u kom je muž ubeđuje da je bolesna i manipuliše njom do te mere da ona misli da je poludela.
Neke od tehnika gaslight-inga su laž i/li negacija. Na primer, osoba kaže da se drugačije seća ili da se uopšte ne seća nečega što se dogodilo–neke situacije ili razgovora–u odnosu na “žrtvu”. Nekada se same ovakve situacije, kad nas neko “pravi ludim” zovu gaslighti-ngom, ali ovaj termin je širi i odnosi se na lošu namernu, osmišljenu manipulaciju koja se koristi u svrhe zadobijanja poverenja žrtve, kako bi ona počela da preispituje sopstvenu percepciju i zdrav razum; nešto što lokalizmom nazivamo „ispiranja mozga”. Koliko god zvučalo čudno, donekle i naivno, ova tehnika manipulacije je veoma “delotvorna”. Svako od nas mu je lako podložan, pa je zato on jedna od najčešćih tehnika manipulacije od strane nasilnika, diktatora, narcisa i vođe.
Veza između manipulacije i projektovane indentifikacije
Ova manipulacija je povezana sa projektovanom identifikacijom, tehnikom u kojoj jedna osoba drugoj pripisuje jednu ili veći brojsvojih njihovih osobina koje joj se ne sviđaju, oslobađajući tako svoj bes, otklanjajući ga od sebe ne bi li tako osećala bolje sa samim sobom. Ovo manipulativno ponašanje je tipično za ljude sa poremećajima ličnosti, a posebno kod sociopata; dalje, kod ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ili narcisoidnih osoba, sa visokim konceptom doživljaja sebe. Oni biraju svoju žrtvu, koja obično ima pokornu ličnost, sa niskim samopoštovanjem ili sklonošću ka lakom osećaju krivice.
Dakle, vrha gaslight-inga je da se kod žrtve razvije zrno sumnje u samu sebe i da se što intenzivnije utiče na njenu percepciju realnosti. Kao i kod drugih formi zlostavljanja, u osnovi gaslight-inga stoje potreba za moći i kontrolom, uz skrivanje stvarnih namera.
Koja su to ponašanja koja ukazuju na gaslight-ing?
Manipulator nastoji da deluje zabrinuto, brižno, ljubazno i sl., kako ne bi pobudio nikakvu sumnju. To ne pada teško osobama koje su sposobne konstantno da lažu i manipulišu; one umeju da se predstave kao šarmantne, duhovite i zavodljive. Na ovaj način i započinje veza sa zlostavljačem. Kad gaslight-ing počne, žrtva neretko počne da oseća krivicu zbog sumnje u osobu kojoj bi, po svemu sudeći, trebalo da veruje. Ovo je trenutak kad žrtva odbija da sluša svoju intuiciju i oglušuje se o upozoravajuće signale. Shodno tome zlostavljač će pokušati da pronađe i ponudi razne dokaze kako je on u pravu, odnosno da je žrtva ta koja greši i da se njena percepcija može pripisati pogrešnom zaključivanju, lošem pamćenju, pristrasnoj percepciji pa čak i nametanju ličnih stavova i mišljenja kao stavova i mišljenja žrtve koja je menja kako ne bi priznala grešku, srivicu i slično (projekcija). U ovoj fazi, od zlostavljača se može čuti mnogo objašnjavanja, pravdanja, laskanja, izjava ljubavi i naklonosti, sve u svrhu zataškavanja i preokretanja istine. Svrha svih ovih ponašanja je da zbune žrtvu; na ovaj način ona se neutrališe i primiruje na neko vreme. Dok ona ne počne da sumnja u sebe, zlostavljač dobija vremena da izvede svoju taktiku.
Osoba koja se služi gaslight-ingom, a koju sa punim pravom oslovljavamo kao zlostavljač, neretko će delovati povređeno ili će izigravati žrtvu, posebno ako joj se postavljaju pitanja ili se od nje traže objašnjenja. Pitanja nikada neće dobiti odgovor, kao ni objašnjenja razjašnjenje. Tako se ova forma manipulacije lako može pretvoriti u psihičko zlostavljanje, gde se žrtva optužuje da nema poverenja, nezahvalna je, zla, neosetljiva, glupa, nesigurna, luda, bezobrazna, agresivna… Takođe, postoje i primeri gde dolazi do fizičkog zlostavljanja kada bes eskalira do nasilja, a cilj je da se zaštiti nasilnikova verzija i verzija realnosti.
Kako još možemo da prepoznamo gaslight-ing?
- Laž
Ovi manipulatori se jako lako mogu uklopiti u opis „laže, a da ne trepne”. Laganje je jedna od „omiljenih“ tehnika kojima se služe, a velikim lažima nastoje da utvrde granice do kojih mogu da idu. Kad se naviknete na njihove velike laži, male vam deluju kao istinite, ili barem nevažne. Svrha laganja je da sa njima nikada ne znate na čemu ste, jer kada saznate, pobećićete koliko vas noge nose.
- Poricanje izrečenog
Iako ste 100% siurni u ono što vam je rečeno, da ste sigurni u ono što ste čuli i da ste to dobro zapamtili, biće vam objašnjenjo na razne načine da NISTE, da je to vaše viđenje stvari koje nemaju veze sa istinom i obavezno ćete za nešto biti okrivljeni. Takve situacije žrtvu navode da počnete da preispitujete sebe, realnost, „da li možda oni zaista ništa nisu ono što su rekli? Možda se vama to samo pričinilo?“
I, eto ga – preispitivanje realnosti; što manje verujete u svoju, počećete da verujete u njihovu stvarnost, a to je tačno ono što manipulator gaslighter želi. Neretko i dobije.
- „So na ranu“
Zlostavljač blagovremeno prikupi, na veoma fin i kulturan način sve opipljive informacije vezane za svoju žrtvu, pa tako odlično dobro poznaje koje su njene „bolne tačke”:na primer, koristiće decu da bi došao do žrtve ili sve ono za šta znaju da su tačke čijim pritiskanjem će žrtva reagovati na način na koji oni žele.
- „Kuvanje na tihoj vatri“ ili postupnost
Sve se dešava polako, postepeno, vremena imaju na pretek. Poneka sitna laž tu i tamo, poneki komentar; prvo lepi, ljubazni, šaljivi, šarmantni, romantični, a onda „PLJAS“… Znate li priču o žabi koja se stav u šerpu sa hladnom vodom, a šerpa na šporet. Žaba će biti skuvana a da to ni ne primeti. To je princip gaslight-inga – dok dođete do „kraja” procesa, nećete ni primetiti da ste skuvani. Da je žaba odjednom bačena u kipuću vodu, odnosno, da je zlostavljač odmah pokazao svoje pravo lice – i žaba i vi pobegli biste glavom bez obzira. Zato se žrtva zadobija polako.
- Mnogo reči bez dela:
…ili, momenat kada se reči i dela ne podudaraju. Pre ili kasnije, u zavisnosti od razvijene veštine, ovaj tip ljudi će najpre odati raskorak između onoga što govore i onoga što rade; onoga što govore i onoga što ne rade, ali i onoga što ne govore, a rade. Ono što govore obično je ono što druga strana želi da čuje; ono što rade je ono što zaista imaju na umu.
- Rušenje samopouzdanja žrtve
Gaslight-ing podrazumeva da ćete „slepo“ verovati osobi koja vas ubeđuje da je njihova istina u stvari (i) vaša. Ona vas direktno i indirektno, nežno i grubo uverava da ste (bez)vredna osoba koja, kao takva, (ni)je vredna (ničije) ljubavi i pažnje, te da treba da budete zahvalni što su oni pored vas, da bez nje ne biste uspeli u svojim naumima, i da bez njene pomoći ništa ne bi postigli. Isto tako, da ste nezahvalni za pruženu pomoć. Istini na volju, ne može se poreći da je možda pomoć u nekom periodu (zarad obrađivanja žrtve) i postojala, ali statistički, nije ni približna onome što je žrtva dala od sebe kako bi uverila osobu koja manipuliše da je požrtvovana, brižna i dr.
- Konfuzija
Nedoslednost je još jedna od čestih karakteristika ovakvih osoba: da uvrede pa se izvinjavaju, da greše pa da se kunu u svoje, u stvari samo dobre namere. Nastoje posebno da zbune kada, nakon nekog negativnog događaja ili rasprave načine prvi korak i pokažu svoju pozitivnu stranu. To navodi na pomisao: „Pa dobro, možda on/a i nije tako loš/a…”. Ali dok pljesnete planom o dlan, već ste toj osobi dali drugu, treću, petu; ma ko zna koju po redu šansu. I tako u krug.
- Projekcija manipulator → žrta
Ako je osoba koja sprovodi gaslight-ing, recimo, lopov diler, lažov, preljubnik ili nešto peto, žrtvu će optužiti upravo za to što on/a radi. Kad se to dešava, u nameri da žrtva sebe odbrani, jednostavno neće biti u stanju da vidi da je ono što ta osoba radi upravo ono za šta je optužena.
- Naklonost drugih kao pretnja
Gaslight manipulatori su vrlo vešti u manipulisanju i pronalaženju ljudi koji će ih podržati bez obzira na to šta rade. Oni te ljude mogu koristiti protiv žrtve, govoriće stvari kao što su: „Ova osoba zna da sa tobom nešto nije kako treba” ili „I on/a zna da si ti takva i takva…”. Treba imati na umu da uopšte ne mora biti istina da su ti ljudi to zaista i rekli. Gasligh-teri su verzirani lažovi, a neretko koriste ovu tehniku manipulacije kako bi žrtvu zbunili u vezi sa time kome treba verovati.
- Dovesti u pitanje zdrav razum žrtve
Neće žrtvi Ili drugima otvoreno reći da je (žrtva) luda. Vrlo dobro poznaju granice. Ovo je jedan od „najjačih alata“ gaslight-inga. Ovakve osobe znaju da, ako dođe do toga da se nečiji zdrav razum dovodi u pitanju, ljudi ubuduće neće verovati, pa čak i kad žrtva bude tvrdila da je osoba koja sprovodi gaslight-ing zlostavljač. I na taj način drže vas pod svojom „šapom“.
- Svi su lažovi, nikom se ne može verovati
Svi lažu: vaša porodica, prijatelji, mediji, društvo. Ali to nije nešto oko bi trebalo da brinimo, jel, zaboga, oni su tu, oni će da pomognu, da „srede stvar“, reše problem; samo oni govore istinu i samo njima treba da verovati. To je, naravno, laž; oni ovim diskreditovanjem drugih nastoje da povećaju poverenje koje žrtva ima u njih. Uostalom, ubeđivanjem da svi ostali u okruženju lažu, teraju nas da promenimo percepciju sopstvene realnosti, što jeste sama suština ove tehnike manipulacije.
- Kontrola i izolacija od realnosti
Ovo je zajednička karakteristika mnogih zlostavljača, jer oni znaju da je njihova žrtva najranjivija kad je odvojena od drugih važnih ljudi u njihovom životu, pogotovu ako je žrtva sama (nema porodicu, odvojena je od nje, i sl.). Zato će da nastoje da je kontrolišu, sa idejom da je izoluju od drugih, kako oni ne bi imali uticaj na njeno ponašanje. Tačnije, kako bi zlostavljač mogao na miru sa njom da čini ono što je naumio, bez da ga sama žrtva ili neko njen u tome sabotira.
Kome, kako, zašto i gde se dešava gaslight-ing?
Gaslight-ing nije nešto što nužno mora da se dešava samo usamljenim i nesigurnim osobama. Može se, kao i svaka druga forma nasilja, desiti bilo kome. Može desiti u okviru bilo koje vrste odnosa: partnerskog, na relacije roditelj-dete, ili recimo u poslovnim odnosno profesionalnim odnosima. U njegovoj osnovi najčešći motivi su kontrola, sakrivanje neverstva, iznuda novca ili bilo čega drugog za šta manipulator smatra da treba da mu bude dostupno od strane žrtve. Jedan tipičan gaslight-ing scenario je kad jedan partner laže i vara kako bi prikrio paralelnu vezu koju ima, pa svog partnera/partnerku ubeđuje da to nije istina: „Valjda veruješ meni, a ne sopstvenim očima?”, „Pomagala sam drugu iz detinjstva“ i sl., a kada situacija već postane kristalno jasna, često se može čuti i „Mogao/la si mene da pitaš, a ne sam/a da donosiš zaključke“ tehnikom napad je najbolja odbrana. Ljudi se ovom tehnikom manipulacije služe i kako bi, recimo, sakrili svoje kockarske dugove ili zavisnička ponašanja. Osoba koja sprovodi gaslight-ing najčešće je narcis, zavisnik ili sociopata, a cilj je neretko sakriti neko počinjeno (ne)delo.
Kad je motiv gaslight-inga isključivo kontrola, manipulator koristi sram kako bi podrivao žrtvino samopouzdanje, lojalnost i/li inteligenciju. Žena može napadati muževu muškost i manipulisati njime nazivajući ga nesposobnim i slabim. Muž to isto može činiti, recimo, agresivnim kritikovanjem žene, njenih sposobnosti, izgleda ili kompetencija (na primer, da bude majka). Kako bi se žrtva držala pod kontrolom, tipična taktika je da se tvrdi da se neki od prijatelja ili rodbine slaže sa manipulatorom, kako bi se potvrdilo da je njegova percepcija tačna ili kako bi se žrtva udaljila od te osobe u svrhe izolacije. Slična strategija se koristi sa drugim, žrtvi bliskim ljudima, kako bi se oni odstranili iz njenog života.
Šta je još korisno znati?
Kao i drugi oblici manipulacije, gaslight-ing je opasan. Što duže traje, to je opasniji, a posledice koje ostavlja su teže za prevazilaženje.
Na početku često i ne shvatamo šta se dešava, već postepeno i polako počinjemo najpre da preispitujemo sebe, a potom i da sumnjamo u svoje osećaje i percepciju. To može biti posebno problematično u partnerskim odnosima, koji bi trebalo da se zasnivaju na poverenju i ljubavi. Ljubav i bliskost su mamac koji koriste mnogi manipulatori. Tako žrtva, usled straha od gubitka partnerskog odnosa, može pristajati na stvari na koje inače ne bi pristala i vremenom od „zdrave i žive žabe dobijamo – kuvanu“, i to onu iz priče s početka, o žabi koja se skuvala, a da nije ni primetila.
Gaslight-ing šteti samopouzdanju i samopoštovanju, veri u sebe i svet koji nas okružuje, kao i spremnost da ponovo volimo. Kad uključuje verbalno zlostavljanje, možemo verovati u ono što nam zlostavljač govori i tako kriviti sebe i stalno se preispitivati, čak i kad se veza završi. Mnogi manipulatori imaju potrebu da zastrašuju svoje partnere i da ih drže u podređenom položaju, praveći od njih zavisnike kako ih ovi ne bi napustili pa tako od njih i dalje imali koristi. Imali ste iskustva sa time ako su vam ikad upućene rečenice poput: „Nikad te niko neće voleti kao ja”, „Niko te osim mene ne bi trpeo” i „Ja sam najbolje što ti se u životu desilo” i sl.
Ono što je kod gasligh-tinga poseban izazov za žrtvu jeste oporavak od prekida odnosa sa manipulatorom. Ljudi u ovoj fazi mogu biti skloni negiranju, što se može dešavati i nakon što se veza završi. Potrebno je vreme da se složi „puzzle“, sklope priče i činjenice i tokom tog vremena, osoba može delovati nesvesno onoga što joj se dešavalo. Ona, prirodno, može imati teškoće u poimanju jedne te iste osobe i kao objekta ljubavi i kao zlostavljača. Kada otkrije da je žrtva manipulacije, nije u stanju da vidi svog dotadašnjeg partnera samo kao zlostavljača, već kod njega ili nje vidi i sve one lepe, pozitivne stvari (kojih verovatno ima ili ih je makar bilo). To može delovati nepojmnjivo nekome ko sve to posmatra sa strane, ali to je zato što je potrebno vreme da se žrtva oslobodi negativnog uticaja zlostavljača. Taj uticaj može biti prisutan čak i neko vreme nakon što je kontakt između žrtve i zlostavljača prekinut.
Šta da radim ako sam žrtva gaslight-inga?
Ukoliko ste vi, ili neko vama bliza žrtve gasligh-tinga, postoje određene stvari koje možete učiniti kako biste zaštitili sebe ili pomogli drugoj osobi da se zaštiti, odnosno, ograničili i uklonili dalji negativan uticaj koji manipulator ima.
PRVO, važno je umeti prepoznati ponašanja koja odgovaraju gaslight-ingu. Ako ćemo iskreno, uopšte nije teško prepoznati ih kao takve, ali ono što svakako jeste teško jeste priznati da su ona to što jesu. Dakle, ako ste izmanipulisani da osećate sram, na prvom mestu treba da znate da taj sram ne pripada vama, odnosno da je on alat, instrument, oružnje ili sredstvo za nečije dolaženje do cilja preko vas.
DRUGO, podjednako važan korak je potražiti pomoć! Veoma je važno imati sistem podrške, a on se sastoji od ljudi koji vam veruju i kojima verujete. Oni će biti vaša ogledala za proveru realnosti sve dok traje proces odvajanja od gaslight-era. To je razlog zašto manipulatori toliko žarko žele da izoluju svoju žrtvu; upravo zato što je dobra socijalna podrška za žrtvu od kritičnog značaja za njihovo izbavljenje.
TREĆE, nakon što shvatite šta se dešava i potražite pomoć od bliskih ljudi, važno je odvojiti se i od zlostavljača, najpre fizički, a potom i emocionalno (što je svakako teže, pogotovo kada se radi o partnerskim ili roditeljskim odnosima). To je jedini način da se započne proces oporavka. U ovoj fazi se preispituje ličnost manipulatora, razmišlja se da li se ta osoba može promeniti. I još gore- da li je VI možete promeniti. NE, ne možete. Da bi se zlostavljač promenio, potrebna je enormna količina spremnosti za njegove strane da se promeni. To se nikad ne dešava preko noći i ne dešava se samo od sebe. Najveći problem sa zlostavljačima je što neretko dolaze iz redova zavisnika ili poremećaja ličnosti, što promenu za njih čini veoma teškom. U praksi postoje mnogi primeri samospoznaje da je neko manipulator, kao i želja za promenom. Ali isto tako i proces koji nikada ne dobije svoj epilog. Jel, manipulacija je zavisnost. Kao bilo koja druga vrsta zavisnosti. Izlečenom alkoholičaru je dovoljna kap alkohola posle decenija bez pića da se vrati starim navikama, a ako taj proces izlečenja nije sproveden do kraja…. Jasno vam je. Isto ser dešava i sa manipulatorima.
A žrtva? Kada žrtva gaslight-inga izađe iz faze poricanja, može osećati potrebu da izmeni prošlost. To je zato što može postati previše samokritična ili podozriva („Kako je moguće da se MENI ovo desilo?!”). To može da uspori oporavak i zato je važno ukazivati na to da se zlostavljanje može desiti svakome, da ono nije znak slabosti karaktera onome kome ono desilo i da je najbolji lek razvijanje vere u sebe i svoje kapacitete, kao i razvijanje kapaciteta za učenje na prethodnim negativnim iskustvima. U svim ovim procesima, psihoterapija može imati odlučujuću ulogu za integraciju iskustva gaslight-inga u iskustvo osobe i izgradnju života koji će biti usmeren ka vedr(ij)oj budućnosti.
