Društvene mreže zadnjih godina, više od decenije, postali su glavini deo života mnogih tinejdžera. Istraživanje Pev Research Center-a iz 2018. na skoro 750 ljudi starosti od 13-17 godina pokazalo je da je 45% stalno na mreži, a 97% koristi paralelno makar 3 platforme društvenih mreža, prevashodno Jutjub, Instagram ili Twitter, a sve više i, na žalost pogubnije, Tik-Tok.
Kakav uticaj na ove mlade ima upotreba društvenih mreža?
Ima i dobrih, pa hajde prvo da pomenemo njihove benefite.
Društveni mediji ili mreže omogućavaju tinejdžerima da kreiraju jedan vid identiteta, komuniciraju sa drugima, grade društvene i socijalne veze. Tako im mogu biti od pomoći, posebno onima koji su na određeni način isključeni iz društva ili imaju neki vid invaliditeta ili hronične bolesti.
Tinejdžeri takođe koriste mreže kako bi se slobodnije (ne retko i previše) izrazili ili izrazili na način na koji to nisu u mogućnosti u takozvanom RL-u (Real Life-u: realnom životu). Ove platforme mogu da ih informišu o aktuelnim događajima, da im omoguće interakciju preko geografskih barijera i pouče ih o raznim temama, uključujući zdravo ponašanje, olakšaju i poboljšaju edukaciju, itd…
Društveni mediji koji su zabavni ili koji pružaju značajnu vezu sa vršnjacima i širok spektar kontakata mogu im čak pomoći da izbegnu depresiju, usamljenost, povučenost. Ipak, sve ovo može biti i „mač sa dve oštrice“ u koliko izmakne kontroli i postane samo sebi svrha, a samim time i jedini način komunikacije i socijalizacije sa vršnjacima i ostalima.
A šta su zamke i opasnosti koje društvene mreže „pletu“ za sobom?
Međutim, korišćenje društvenih mreža takođe može negativno da utiče na adolescente, ometajući ih, menjajući njihove obrasce zivota, od ponašanja preko spavanja, izlažući ih zastrašivanju, lažnim glasinama, nerealnim shvatanjima o životima drugih ljudi, predrasudama, lažnim uverenjima i velikom pritisku.
Rizici bi mogli biti povezani sa količinom vremena provedenog na društvenim mrežma. Studija iz 2019. na više od 6.500 tinejdžera uzrasta od 12 do 15 godina (u SAD) otkrila je da oni koji provode više od tri sata dnevno koristeći društvene mreže mogu biti izloženi većem riziku od problema sa mentalnim zdravljem.
Druge studije ukazuju na veze između česte upotrebe društvenih mreža i anksioznosti. Studija iz 2016. je pokazala da što je veća upotreba društvenih mreža noću i emocionalno ulaganje u njih – kao što je uznemirenje zbog nemogućnosti da se prijavite (ulogujete na iste), konzumiranja opterećujućeg sadržaja, lošeg i otežanog iskazivanja sebe i komunikacije sa drugima, konzumiranje loših i violentnih komentara, kako na sopstveni račun, tako i na tuđa-postoji lošiji kvalitet sna i viši nivoi anksioznosti i depresije.
Način na koji adolescentkinje koriste društvene mreže takođe može da odredi njihov uticaj (neretko loš). Studija iz 2015. je pokazala da kada se uporede u društvu i traže povratne informacije o ovim medijima, veća je verovatnoća da će imati simptome depresije.
Ranija studija o uticaju društvenih medija na studente dodiplomskih studija pokazala je da što duže koriste neku od tog trenutka najuticajnijih patformi, to je jača njihovo uverenje da su drugi srećniji od njih. Ali što su više vremena provodili sa prijateljima, to su se manje tako i osećali.
Zbog impulsivne prirode adolescentkinja, stručnjaci sugerišu da oni koji objavljuju specifične sadržaje rizikuju da podele veoma lične stvari, a da im se kao bumerang može vratiti npr. negativan komentar, ili što je još gore, isti sadržaj može biti neadekvatno upotrebljen, odnosno-zloupotrebljen. To može dovesti do toga da budu zastrašeni ili čak ucenjeni. Mladi, ne razmišljajući o tome, veoma često kreiraju postove bez obzira na takve posledice.
KAKO ZAŠTITITI ADOLESCENTA OD NEGATIVNIH UTICAJA DRUŠTENIH MREŽA?
Postoje koraci koje možemo preduzeti kako bi podstakli odgovorniju upotrebu društvenih mreža i ograničite neke od njihovih negativnih efekata. Evo nekih od njih:
- Postaviti razumne granice. Odraslima je to svakako lakše, iako nekada ne izgleda tako, nego našoj deci. Razgovarati sa svojim tinejdžerom o tome kako da na što zdraviji i kvalitetniji način koristi mreže i tako spreči da ovaj vid medija ometa njihove aktivnosti, san, obroke ili školske obaveye, pa i slobodno vreme koje ne mora uvek biti ispunjeno društvenim mrežama.
Podstaknuti noćnu rutinu u kojoj se izbegava upotreba elektronskih uređaja (posebno ako govorimo o mlađim adolescentima i deci u pre adolescentskom periodu) i drže mobilne telefone van svojih soba. Treba dati primer tako što ćemo i sami slediti ova pravila.
- Kada govorimo o pre adolescentima i mlađim adolescentima, roditelji bi trebalo da imaju uvid u naloge na mrežama koje njihova deca koriste, a u koliko je to moguće, uz izgradnju uzajamnog poverenja, i u kasnijem periodu. To ne znači da ih treba špijunirati i raditi nešto protiv njihove volje, ali kao što je rečeno, uz izgradnju uzajamnog poverenja, sadržaji koje deca prate i postovi koje objavljuju mogu se pregledati makar jednom nedeljno (ili više). Važno je biti dosledan u ovom procesu, ali ne i navalentan i nasilan jer to kod dece stvara odbojnost i rezultat će izostati, njih će to navesti na osećaj da se u njih nema dovoljno poverenja. Ova situacija ostavlja dovoljno prostora da mogu da rade šta hoće i tako lakše podlegnu lošim uticajima i opasnostima.
- Objasni im šta je to loše i šta to nije u redu. Na pažljiv način odvratite svoju decu od ogovaranja, širenja glasina, zastrašivanja ili narušavanja nečijeg ugleda, onlajn ili na neki drugi način. Razgovarajte sa njima o tome šta je prikladno i bezbedno za deljenje na društvenim mrežama.
- Podsticati kontakt uživo, licem u lice sa prijateljima, poznanicima, rodbinom. Ovo je posebno važno za adolescente podložne socijalnom anksioznom ponašanju.
- Razgovor o društvenim medijima. Razgovarajte o sopstvenim navikama na društvenim mrežama. Pitajte svoje dete kako koristi društvene mreže, kako se oseća kada ih koristi, koje senzacije postavljanje i deljenje sadržaja budi kod njih, ali i kako se osećaju nakon, a posebno u koliko dođe do nekog negativnog komentara. Mladi često znaju takvu situaciju da prikriju, jer su negde podsvesno svesni svoje greške i problema koji je nastao, ali ih „gura“ adrenalin, ljutnjna, pa ako ne žele da razgovraju,m možete takve promene primetiti po njihovom ponašanju. Dajte im prostora, jer će im to značiti, ali ih ne mojte ispustiti u takvoj situaciji. Dovoljno prostora da se osete sigurno i podele problem sa vama. Podsetite ih zatim da su društveni mediji puni nerealnih konstrukcija.
Ako mislite da vaše dete, bilo manje ili tinejdžer doživljava neželjene efekte, znake ili simptome u vezi sa korišćenjem društvenih mreža, možete se posavetovati i sa profesionalcem koji će na još adekvatniji način pospešitirešavanje novonastalog problema.
NE DOZVOLITE DRUŠTVENE MREŽE, IGRICE I SVA DOSTUPNA TEHNOLOGIJA BUDU ZAMENA ZA VAŠ MANJAK VREMENA KOJE BI IM POSVETILI.
I JOŠ NEKI KORISNI SAVETI…
Mere bezbednosti koje adolescentI mogu primeniti na društvenim mrežama:
Društvene mreže su prilično popularne i sve ukazuje da će ih svakim danom biti sve više. Kako sve više ljudi počinje da ih koristi, glavna briga postaje sigurnost i zaštita. Pomislili biste da ako npr. Facebook koriste milioni ljudi, on mora biti bezbedan. Nije baš tako jednostavno.
U stvari, Facebook, ili bilo koja druga veb lokacija, ima nekoliko bezbednosnih problema. Neki od njih su tehnički, dok su drugi stvar ponašanja pojedinca, tj. korisnika. Na sreću, možete da zaštitite svoj nalog i svoj identitet sa nekoliko jednostavnih navika.
SIGURNOST WEB STRANICE
Ovo su saveti koje treba da znate kada koristite web stranice. Ovo su koraci koje možete pratiti da biste bolje vodili računa o svom prisustvu na bilo kojoj web lokaciji, koristeći bezbednosna podešavanja:
- Podesite podešavanje privatnosti:
Svi sajtovi društvenih medija imaju podešavanja za kontrolu onoga što se deli i ko to može da vidi. Iskoristite ova podešavanja da biste zaštitili svoj nalog. Dozvolite svojim kontaktima da vide vaše informacije, ali rezervišite jednu ili dve korisničke grupe za one naloge koje želite da koristite na privatniji način (čak i ako je jedan od njih vaš opšti nalog, u koliko to želite, a preporučljivo je). Blokirajte pristup ljudima koji nisu direktno povezani sa vašim nalogom, kao i one koji vas na bilo koji način uvredili, povredili, koristili vaš sadržaj bez vaše dozvole i sl.
- Budite oprezni sa vezama (linkovima):
U svetu Tvitter-a i kratkih postova na blogovima, dugi URL-ovi su često skriveni iza skraćenica URL-ova. Umesto da pogledate www.ovajsajt123.com, videćete nešto poput www.bit.li/#####.
Nema načina da saznate šta se krije iza te veze dok ne kliknete na nju, osim ako ne koristite uslugu kao što je unshorten.com. „Otvarajte“ samo veze iz pouzdanih izvora.
INFORMATIČKA NESIGURNOST
Ponekad napadi dolaze iz drugog izvora. Virusne infekcije, trojanci, keiloggeri i nalozi iza kojih ne možemo znati ko se nalazi i šta mu je namera, na vašem računaru mogu ugroziti bezbednost vaših društvenih mreža i privatnu bezbednost. Pratite sledeće savete da biste zaštitili svoj računar.
- Redovno skeniranje i analiza virusa:
Svaki računar mora imati instaliran antivirusni program, bez obzira za šta se koristi ili koji operativni sistem koristi. Podešavanje zakazanog skeniranja će vam omogućiti da se uverite da vaš računar uvek bude bez kompjuterskih virusa. Takođe bi trebalo da imate funkcionalni zaštitni zid za dodatni sloj zaštite.
- Koristite HTTPS:
HTTPS je bezbedna verzija standardnog internet protokola. Mnogi sajtovi vam dozvoljavaju da koristite HTTPS, ali ga nemaju kao podrazumevani. Možete da instalirate proširenje za pretraživač da biste naterali bilo koju web lokaciju da koristi HTTPS kad god je to moguće, čineći vaš saobraćaj šifrovanim i mnogo težim za špijuniranje.
- Budite oprezni sa objektima (instalacijama):
Nikada ne instalirajte program u koji nemate poverenja. Izbegavajte instaliranje softvera koji uključuje osnovne dodatke. Nikada ne preuzimajte priloge e-poruka osim ako ne verujete pošiljaocu, pa čak i onda ih prvo skenirajte pomoću skenera za viruse.
BEZBEDNOST PONAŠANJEM
Dobre navike su ključ za borbu protiv socijalnog inženjeringa. Danas su šifrovane lozinke toliko jake da je hakerima lakše da jednostavno traže lozinke. Možda ćete se iznenaditi koliko se to često dešava.
- Ograničiti publikovanje sadržaja
Zapamtite da kada nešto objavimo na mreži, to „tamo negde“ ostaje zauvek, čak i kada (mislimo da) smo ga uklonili. Dakle, Iako uklonimo originalni post, on može ostati arhiviran na mreži na ovaj ili onaj način.
Nikada ne postavljajte informacije za koje ne želite da svi znaju. Ovo se odnosi na jednostavne stvari kao što je raspored rada ili komentari o budućim odmorima kao i gomila drugih ličnih informacija, jer nikada ne možete reći da li neko želi da nas povredi.
- Ne delite lozinke
Nikada nikome ne dajte lozinku za bilo koji nalog. Lozinku nekog naloga mogu jedino znati roditelji dece kako bi lakše imali uvid u ono što oni čitaju i publikuju na mrežama-o čemu smo već govorili na početku. U isto vreme, izbegavajte korišćenje iste lozinke na više sajtova.
Ako vam je teško da zapamtite desetak lozinki, koristite aplikaciju za upravljanje lozinkama da ih sačuvate i koristite. Dakle, ako je jedan od vaših naloga kompromitovan, vaši drugi nalozi će i dalje biti bezbedni.
- Nemojte verovati nepoznatim licima
Ako vam neko pomene, na primer, da je član osoblja web stranice, slobodno budite skeptični. To može biti nešto legitimno, ali može biti i pokušaj prevare.
Nikada ne delite svoje korisničko ime, lozinku ili poverljive informacije ni sa kim na mreži, bez obzira ko se izjasnio da je. Osoblje web-sajta ima pristup nalozima preko administrativnih alata; ne zahtevaju vašu lozinku.
Sve dok posvećujete odgovarajuću pažnju svojim aktivnostima na mreži, možete u velikoj meri smanjiti rizik od kompromitovanja naloga ili krađe identiteta.
Ništa nije sto posto bezbedno kada komuniciramo sa drugim ljudima na mreži, ali otežavanje hakovanja naših informacija je idealna praksa. Na kraju krajeva, nijedan haker neće želeti da gubi vreme na razbijanje zaštićenog naloga kada bi mogao da ugrozi 100 neobezbeđenih naloga.
