Društvene mreže predstavljaju novi oblik interakcije, nova vrata koja generišu različite mogućnosti na polju ličnih i profesionalnih odnosa. Mnogi faktori su uzroci popularnosti društvenih mreža faktora, a ono što je nepobitno je da danas predstavljaju jedan od stubova komunikacije. Međutim, neretko upotreba društvenih mreža sa sobom nosi značajan rizik. To je slučaj kada ljudi svoj univerzum svode na stalni filter društvenih mreža, ostavljajući stari dobar vid komunikacije “licem u lice” u pozadinu. Zavisnost od društvenih mreža deo je nove vrste patologije: zavisnosti od izmenjenog ponašanja – činjenica koja nanosi mnogo patnje onima koji je pate. Nova stvarnost koja zahteva sveobuhvatan tretman i novo stručno usavršavanje kao što su magistarske i postdiplomske studije iz bihevioralnih zavisnosti. Iz tog razloga, pozabavićemo se uzrocima, posledicama i rešenjima zavisnosti od društvenih mreža.
Ovaj članak započinjemo o uzrocima, posledicama i rešenjima zavisnosti od društvenih mreža govoreći o najčešćim razlozima koji uslovljavaju ovu situaciju. Navešću 5 glavnih uzroka zavisnosti od društvenih mreža:
- Normalizacija upotrebe društvenih mreža. Na primer, jedan od faktora koji utiče na razvoj zavisnosti od Instagrama je prirodnost kojom toliko ljudi deli fotografije, piše komentare i komunicira sa drugima. To prestaje da bude pozitivno i kreativno iskustvo onog trenutka kada osoba više ne uživa u onome što radi, ali oseća da je njegova volja potčinjena stalnom potrebom za interakcijom ovog tipa.
- Samoća. Internet je prozor društvenih odnosa za svakoga. Međutim, oni koji žive u periodu usamljenosti ranjiviji su na rizik zavisnosti jer u ovom vidu komunikacije pronalaze zamenu za sve njihove emocionalne praznine i nedostatke.
- Alimentacija (podhranjivanje) ega. Neke galerije slika na društvenim mrežama projektuju univerzum u kome se čini da je sujeta konstanta zasnovana na slikama u kojima glumi neko ko pokazuje beskrajne osmehe i sanjarski način života. Ali, pored toga, ova želja da se pokaže slika savršenstva takođe dobija povratne informacije u obliku „lajka, fejva“ odnosno nekog tipa “sviđanja” od strane onoga koji pregleda postavljen sadržaj. Tip jezika koji se ovde nudi je neposredna i drugačija interakcija u odnosu na odnos licem u lice. Cilj je zbuniti broj sledbenika sa količinom samopouzdanja.
- Nedostatak ograničenja. Adolescencija je jedan od perioda u kojem su mladi najosetljiviji na nedostatak raspoznavanja mogućih rizika od društvenih mreža. Nedostatak obuke o pozitivnoj upotrebi društvenih medija može dodatno pogoršati stvar. To je jedan od razloga zašto su roditelji takođe odgovorni da se obuče za poznavanje potencijala društvenih mreža i tehnologije kako bi ih dobro iskoristili, jer pored toga, sopstveni primer roditelja takođe utiče na decu.
- Lične poteškoće. Različiti faktori, na primer, barijere na nivou socijalnih veština mogu učiniti da se osoba oseća ugodnije kada komunicira putem interneta. Rizik od ovoga je da osoba razvije stres i anksioznost kada se mora suočiti sa situacijama licem u lice koje izlaze izvan njegove zone komfora.
Posledice koje može izazvati zavisnosti od društvenih mreža.
- Gubljenje fokusa. Iako je osoba fizički prisutna na jednom mestu, njen um može se naći na potpuno drugom. Oni koji pate od zavisnosti od društvenih mreža prisilno konsultuju bilo koji detalj, ostavljajući direktnu stvarnost iz dana u dan u pozadini.
- Promene u spavanju i načinu odmora. Težnja da se zalepi za ekran menja ritam života u toliko bitnim faktorima kao što su ovi. Na primer, navika da se noću obratite telefonu odlaže vreme spavanja ili prekida noćni odmor. Spava se sa telefonom ispod jastuka, tokom noći proveravaju sadržaji ili pristigle poruke. Odmor ne predstavlja odmor, da li u vidu sna ili neke druge aktivnosti, već bitisanje na društvenim mrežama.
- Iskrivljena stvarnost. Osoba se ponaša kao da je mobilni telefon produžetak njegovog bića ili važan deo njegovog dela. Na primer, dolazi do gubitka privatnosti. Osoba zaključuje da je određeni trenutak srećniji, kvalitetniji, u bilo kom smislu bolji u koliko ga podeli sa drugima. Već duže vreme je prisutna i kruži ona krilatica “ako (nešto što se desilo) nisi okačio na društvene mreže-kao da se nije ni desilo”. To do određene mreže možžeda bude u redu, u koliko postoje jasno postavljene granice. A granice postavljamo sami. Sami ih i prekoračavamo. Dakle-pažljivo!
- Nedostatak zaštite privatnosti. Kao posledica gubitka sfere intimnosti, oni koji pate od zavisnosti od Interneta gube kontrolu nad informacijama koje dele o sebi, odnosno ne shvataju količinu podataka o sopstvenom životu koje pružaju drugima; ljudima koje, u mnogim slučajevima, ni ne poznaju lično.
- Unutrašnja praznina. Društvene mreže su obeležene stalnom interakcijom, ali i kratkotrajnom prirodom ovog oblika izražavanja. Fotografija podijeljena na nekoj mreži pre nekoliko nedelja danas je u potpunosti zaboravljena. Iz tog razloga, ovaj višak aktivnosti koji ostaje u ravni površnosti, iza sebe ostavlja neizmeran osećaj praznine u susret velikom emocionalnom zahtevu za priznanjem od drugih.
Neka od mogućih rešenja za lečenje zavisnosti od društvenih mreža
Prvi korak je da postanete svesni problema. Budite iskreni prema sebi i posmatrajte ovo ograničenje sa razumevanjem; samo tako ćete shvatiti kako ova zavisnost utiče na vas ili ljude u vašem okruženju i to ne samo na ličnom planu već i na akademskom i/li profesionalnom nivou.
Pored toga, uputno je potražiti psihološku pomoć od stručnjaka specijalizovanog za ovu oblast da bi se obavila terapija. Stručnjak će dijagnostikovati stadijum kao i individualizovani tretman koji povećava otpornost pogođene osobe u odnosu na one stimuluse koji generišu neku vrstu nelagodnosti.
Šta su bihevioralne zavisnosti?
Zavisnost od interneta vrlo je česta među mladima, ali i odraslima koji su se navikli na korišćenje interneta, i to neretko čine na opsesivan način. Međutim, nije jedina zavisnost koja postoji-ona bez neke supsance; u poslednje vreme su počeli da se proučavaju različiti stavovi povezani sa zavisnošću, oni koji ne uključuju konzumaciju bilo kakvog spoljnog toksičnog produkta, i ta ponašanja su poznata kao bihevioralne zavisnosti. Danas se smatraju jednim od najrasprostranjenijih mentalnih poremećaja u zapadnom društvu, pa te zavisnosti možemo podeliti prema podsticaju koji zavisnost proizvodi na sledeći način:
- Zavisnost o kocki ili kompulsivno kockanje
- Zavisnost od posla
- Zavisnost od seksa
- Kompulsivna kupovina
- Zavisnost od hrane
- Zavisnost od društvenih mmreža, interneta, medija
Da bi se rešili proble ovakvog ponašanja, neophodno je biti u mogućnosti da se prouči njihovo poreklo i različiti načini lečenja. U ovu svrhe rađene su specifične obuka za psihologe, profesionalce, kursevi, seminari, kao i ozbiljniji vid edukacija o bihevioralnim zavisnostima, čiji je cilj da se malo više osvesti ovaj fenomen koji se pojavio ubrzo nakon, ili bolje rečeno sve masonnije upotrebe društvenih mreža.
Kako sprečiti zavisnost od društvenih mreža?
Pored specifičnog tretmana koji se može smatrati rešenjem, pogodno je preduzeti preventivne mere. Kako se to radi?
– Uvek dajte prednost svojim vezama i razgovorima licem u lice. Ovo je referentna pretpostavka da mediij kao što su društvene mreže ne budu same sebi cilj.
– Uživajte u širenju intimnosti sa slobode. Odnosno, kada uživate u nekom momentu koji ste sebi ili dragim ljudima posvetili, zaboravite na fotografisanje tog trenutka da biste ga postavili na svoje mreže. Bolje je da posmatrate detalje tog dana da biste ih sačuvali i osetili u sećanju mrežnjače. Da li to znači da nikada ne možete da fotografišete? To znači da morate pronaći ravnotežu između života i slikanja u svrhu samopromocije, kad to zaista ima smisla.
– Isključite mobilni telefon na tri sata svakog dana ili ga ostavite u drugoj sobi kada ste kod kuće. Preporučuje se da trenirate praktične i konkretne ideje za merenje vremena provedenog na društvenim mrežama. Da biste to uradili, takođe možete odrediti sate korišćenja i odrediti doba dana kada ih gledate poslednji put.
– Setite se kakav je bio vaš život pre nastanka društvenih mreža. U suštini, bilo je potpuno isto kao i sada. Ako trebate da se setite tog vremena, uživajte u starim filmovima koji vam prikazuju predtehnološki način života. Neosporno, ovo je teže aplikovati na nove mlade generacije koje odrastaju sa društvenim mrežama i u sadržajima koji su im dostupni več od najranijeg detinjstva.
– Obrazovanje. Preporučuje se da akademski centri zakažu razgovore na ovu temu za nastavnike, roditelje i učenike. Razgovori o zavisnosti od društvenih mreža, uzrocima, posledicama i mogućim rešenjima.
Bilo kako bilo, društvene mređže mogu biti i zdrava vrsta hobija i na njima se kvalitetno može provesti vreme, ali kao u svemu u životu, važno je naći dobru meru.
