Mentalno zdravlje je od presudne važnosti za fizično i emotivno zdravlje, dobrobit i to kako se osećamo. Naučiti prepoznati promene i uptavljati svojim mentalnim zdravljem je presudno tokom predvidljivih situacija, a posebno tokom situacija kakava je pandemija. Emocionalne amplitude su nešto sasvim normalno i šta više, očekivano u ovakvim situacijama. Nije neobično osećati se tužno i razočarano zbog nedostatka nekog npr. porodičnog događaja, ali u isto vreme osećati zahvalnost za stvari poput finansijske stabilnosti i prevashodno dobrog zdravlja. Promenljive emocije su deo života. Ako osećamo tugu, bes, anksioznost, strah, preveliku količinu stresa ili ‘pak depresiju, koji počinju da ometaju naše normalno funnkcionisanje, čak i u ovoj izmenjenoj situaciji, bilo na polju posla, porodice i dr. najmanje što možemo da uradimo za sebe je da se obratimo stručnom licu.
Depresija i anksioznost su vodeća stanja mentalnog zdravlja i neretko nas posećuju „u paru“. Klinička stanja depresija i anksioznost više su od bola i osećanja stresa i/li tuge. Depresija je skup simptoma koji uključuje osećaj tuge, nemotivisanosti ili razdražljivosti; izgubljeno interesovanje za stvari u kojima se ranije uživalo, , problemi u vezama i komunikaciji… Simptomi kliničke depresije utiču na svakodnevno funkcionisanje i lične odgovornosti i mogu trajati duži vremenski period.
U bihejvioralnoj medicini klinička depresija se dijagnostikuje na osnovu grupe i trajanja simptoma sumiranih skraćenicem SIGECAPSS, a ona znači:
S: Subjektivne promene raspoloženja (Subjective mood changes)
I: Interesi se menjaju (Interests changing)
G: Osećaj krivice (Guilt feelings)
E: Nivi energije se menja, najčešće opada ( Energy levels changing)
C: Teškoće pri koncentraciji i/li promene kognitivnog statusa (Concentration difficulties or changes in cognitive status)
A: Promene apetita (Appetite changes)
P: Psihomotorna agitacija (Psychomotor agitation)
S: Promene sna, kvaliteta sna… (Sleep changes)
S: Suicidalne ideje (Suicidal ideation)
Depresija se dijagnostikuje kada se nekoliko gore navedenih simptoma javlja u periodo toko dve uzastopne nedelje ili više, i ima negativan uticaj na svakodnevni život. Važno je biti svestan, da li mi, ili nama bliska osoba ima gore navedene simptome i potražiti pomoć kod pravilno edukovanog i obučenog specijaliste za bihejvioralnu medicinu. Takođe je važno tražiti stručnu procenu ako anksioznost postane više od prolaznog raspoloženja i ako postane važan deo misli i osećanja te osobe i ima negativne efekte na njen život i odgovornosti. Da bi se dijagnostikovala anksioznost , uzima se u obzir da li se fokusira na nešto određeno ili je uopštenija i nesrazmernija situaciji (kao što je opsednutost ili predviđanje najgoreg slučaja), a takođe može uključiti osećaj nemira ili poteškoće u opuštanju. Anksioznost se može izraziti zabrinjavajućim mislima i/li fizičkim simptomima (neprijatan osećaj u stomaku, grčevi, ubrzan rad srca, nesvestica, mučnina, gušenje…), a takože može uključivati i osećaj nemira. Ako su simptomi fizički, važno je blisko sarađivati sa lekarima kako bi se isključili mogući uzroci bolesti. Zatim sledi procena somatskih simptoma kako bi se došlo do korena problema.
Teško je debatovati o mentalnom zdravlju bez razumevanja veze uma i tela i koliko je ta veza važna za održavanje fizičkog i emocionalnog zdravlja. Da bi smo demonstrirali povezanost uma i tela, hajde da, čitajući ovo, zamislimo jedan komad zrelog limuna. Limun je pun soka. Zamislite da ste tu krišku limuna stavili u usta, zagrizli i držite ga u ustima. Šta se dešava sa našim telom? Najverovatnije (sigurno) se dešava niz fizičkih reakcija: pojačana salivacija, stezanje u usnoj duplji i grlu, osećaj kiselo-gorkog ukusa koji se gotovo čini stvarnim. Nismo fizički zaista zagrizli taj limun, ali se ssećamo ili stvaraamo imaginarni osećaj , prisećamo se iskustva. Dakle, telo reaguje na osnovu sećanja. To je veza uma i tela.
Kada razmišljamo, osećamo. S toga, negativne i teške misli mogu izazvati poremećaje u našem telu. Srce koje ubrzano kuca i povećano snabdeva krvlju naš organizam pomaže nam da “pobegnemo od opasnosti koja nam se sprema”. Ali samo za taj kratak vremenski period, rapidno raste krvni pritisak zbog anksioznosti i velike količine adrenalina, a sve to može imati negativan uticaj na fizičko zdravlje zbog čega je važno takve situacije predc+viteti i prepoznati, a samim tim i kontrolisati. Tokom poslednjih godina, bihejvioralna medicina kao i mnog a druga polja su se fokusirala na povećanje svesti o povezanosti uma i tela i normalizaciji ideje da fizičko i mentalno zdravlje idu ruku pod ruku. Imati jedno, znači, imati drugo-kao zajednički korisnici simbiotskse veze. Jasni su napori na destigmatizaciji stanja mentalnog zdravlja i često možemo čuti kako profesisonalni sportisti, treneri, nama poznate-javne ili samo bliske osobe iz okruženja otvoreno govore o svom mentalnom zdravlju. Otvorena debata na ovu, i mnoge slične teme, može u mnogome pomoći ljudima da prepoznaju svoje potrebe; kako za i tretiranjem eventualnih problema tako i da bi se pokrenuli i potražili adekvatnu pomoć; pronašli resurse da se fizički i psihološki osećaju bolje i poboljšaju odnose. Kako sa samima sobom, tako i sa bližom i daljom okolinom.
Ako vi ili neko koga znate ima neki od ovih problema, nemojte ga prećutati i okkrenuti glavu. Nekada je veoma teško samostalno prepoznati da imamo problem. Razgovarajte otvoreno i pomozite sebi ili drugima da se blagovremeno obrate stručnom licu. To odavno više nije tabu, ili barem više ne bi smelo da bude. Mentalno zdravi ljudi su i fizički i organski zdravi. A u koliko po pitanju ova dva zadnja parametra to nisu, počevši od rešavanja problema nastalih na planu mentalnog zdravlja i mentalne higijene koja je jednako važa kao i fizička, u mnogome mogu sebi pomoći da oni progresiraju na bolje.
Važno je odvojiti vreme za brigu o mentalnom zdravlju. Samo je izgovor da vremena nemamo.
P.D. Post napisan prema ličnim iskustvima u kome mi je dodatno pomogla muzikoterapija, a o čemu ću pisati u nekom od sledećih postova: Kako muzikoterapija pomaže kada imamo problem sa depresijom i anksioznošću.
Ostajte mi zdravi!
Do čitanja,
Piscaralo.