Da li ste se ikada osećali toliko napeto da se ne možete ni pomeriti? Da li ste morali da kažete nešto važno, ali reči vam nisu izlazile iz usta? Da li ste ikada doživeli tako šokantnu situaciju da se osećate potpuno paralizovano? Ili ste dobili loše vesti koje ste mogli da prihvatite tek nakon dužeg vremena? Ovo su neki primeri emocionalne blokade, čestog stanja koje se javlja u različitim oblastima života, na primer kada imate ideju koju vam je teško sprovesti ili kada se osećate neiskusno, ali i kada započinjete novu vezu…Hajde da razjasnimo šta je emotivna blokada, koji su njeni simptomi, uzroci i kako ih prevazići?
Šta je emotivna blokada?
Kada neko iskustvo na nas emocionalno mnogo utiče, naša psiha aktivira odbrambeni mehanizam koji nam pomaže da preživimo traumu izbegavajući proživljavanje bola: emocionalnu blokadu. Na taj način ublažićemo uticaj situacije i zaštititi se od bola, sprečavajući nas da se povredimo ili čak da budemo žrtve posebno intenzivnog stresa koji može stvoriti traumu. Emocionalna blokada je prepreka, odbrambeni mehanizam da izbegnemo ulazak u dubinu osećanja i, prema tome, ne dozvoljava nam da idemo napred u određenoj situaciji. Kao da nam mozak govori: „Stanite! Ne želite da patite! Ne utapajte se u svojim emocijama jer ćete pronaći samo tugu i bol“.
Klasičan primer odbrambene emocionalne blokade je kada voljena osoba iznenada umre ili kada se završi romantična veza: kada osoba primi vest, ne prihvata je, već nastavlja sa normalnim životom, jer im je um automatski blokirao informacije. U međuvremenu, njihova podsvest se obrađuje, osoba prolazi kroz period emocionalnog prilagođavanja i istinska tuga započinje tek kada je spremna. U ovom slučaju, emocionalni blok je alat koji pomaže da se osoba prilagodi novoj stvarnosti, ostavli po strani svoja osećanja da bi ih kasnije upoznala,; onda kada će moći da se nosi sa njima.
Tek kada budemo u stanju da internalizujemo ono što se dogodilo, prihvatićemo događaj i možemo krenuti dalje; sa ove tačke gledišta, emocionalna blokada je dobra stvar. Ljudi koji su preživeli dramatični događaj, međutim, često nisu svesni da imaju emocionalnu blokadu, jer um automatski inhibira informacije, kako bi subjektu omogućio da ne proživljava patnju. Kao da se iznenada upali lampica neispravnosti automobila i da bismo je ispravili, ne popravljamo kvar, već sijalicu pokrivamo tamnom trakom.
Uzroci emocionalne blokade
Emocionalna blokada se rađa iz trauma ili rana „duše“ koje mogu ostati u psihi ispitanika čak i dugi niz godina i manifestovati se kada se najmanje nadaju. U mnogim slučajevima ljudi više vole da ostanu u svojoj zoni udobnosti, možda odabirući da ostanu usidreni u prošlosti, čak i kada je to bolno, jer se plaše da se okrenu budućnosti. Neki primeri iskustava koji mogu prouzrokovati ovakve blokade su:
- Gubitak voljene osobe.
- Neočekivani i grubi prekid veze.
- Čin nasilja, čak i verbalni.
- Hladan, nasilan i/li težak porodični život.
Emocionalne blokade, međutim, mogu biti i posledice pozitivnih, intenzivnih, neočekivanih ili neverovatnih situacija. Potrebno je vreme da naš nervni sistem shvati i metabolizuje događaje te veličine i za to vreme sve evidentira kao da se ništa nije dogodilo. Neki ljudi su u odnosu na svoju emocionalnu matricu otporniji od drugih, što znači da imaju na raspolaganju više resursa za rešavanje ovih situacija. Prema tome, činjenica je da se kod nekih može generisati emocionalna blokada, dok se kod drugih može prihvatiti prirodnije, jer ne generiše isti uticaj.
Simptomi emotivnih blokada
Nerazrešene emocije se stavljaju u stanje blokade u najdubljem delu psihe, uslovljavajući naše odluke i naš način postojanja, koji bi drugima mogao biti neumesan i neshvatljiv. Emotivni blok je dakle vrsta podrške, jer daje vreme da se omogući prilagođavanje novoj stvarnosti; međutim, ako emocije nisu izražene, mogu se manifestovati u obliku simptoma, a najčešće ih je pet:
- Emocije se često smatraju neprikladnim.
- Strah od presuda drugih.
- Osećanje teskobe i frustracije.
- Nezadovoljstvo.
- Osećaj krivicu.
Sve ovo može stvoriti emocionalnu dekompenzaciju, blokirani um, patnju, uverenje da je nesposoban, neadekvatan ili beskoristan. Ali posebno stanja anksioznosti i socijalne slabosti. To rezultira inhibicijom sopstvenih potencijala, što sprečava akciju i ispunjenje, što se u telu može manifestovati u obliku:
- Anksioznost.
- Bolovi u mišićima.
- Grčevi i trnjenje u eekstremitetima.
- Nesanica, potreškoće sa spavanjem.
- Poremećaji probavnog trakta
- Glavobolja.
- Konfuzija.
- Hroničan umor.
- Vrtoglavica.
- Pritisak u grudima.
Ogorčenost, rane koje ne zarastaju, stvari o kojima se nikad ne govori i, uopšte, sve što je uskladišteno i na neki način predstavlja emocionalni naboj, jako nas boli. Ponekad ova šteta rezultira zdravstvenim problemima, ali ponekad se izražava u problemima koji se odnose na druge ili kroz frustraciju i nedostatak samopoštovanja. Kada emocionalna blokada postane prepreka, osoba nije uvek u stanju da je prevaziđe i može postati prepreka koja sprečava osobu da nastavi putem koji je povukao; postaje ograničeno uverenje i izražava se bolom, krivicom, besom, strahom i tugom. Klasičan primer je onaj koga je partner napustio i ne prihvatajući prekid sprečava sebe da obnovi svoj ljubavni život.
Kako prevazići emotivne blokade?
Ne možemo rasti dok se ne suočimo sa emotivnim blokadama, jer oni deluju kao barijere koje nas ograničavaju emocionalno i kognitivno. Emotivnu blokadu treba posmatrati kao veliki teret koji nosimo uzbrdo i sprečava vas da slobodno hodamo: ponekad nas ovaj kamen prisili da zastanemo usput, da razmislimo i napunimo baterije. Evo šest praktičnih saveta za prevazilaženje emotivnih blokada:
- Prvo što moramo je shvatiti blokadu: da li je povezana sa prethodnim iskustvom ili ograničenom verom u sebe?
- Potražiti u svom iskustvu druge slične blokade koje smo uspešno prevazišli. Ako pretražimo prethodna iskustva, sigurno ćemo naći neke i na taj način možemo stvoriti proces uopštavanja: „ako sam to uradio jednom, uvek to mogu učiniti opet“.
- Sprovođenje u delo: samo akcija može da se suprotstavi misli koja blokira. Možda sve započinje jednostavnim delom, onim za koji smo sigurni da se možemo nositi s njim. Slon ne jede po jedan zalogaj.
- Izaći iz zamke „Vredim ako mogu“: ako stvarno želimo da napravimo sopstvenu „Vredim jer se trudim“.
- Ne tražiti perfekcionizam, niko to ne zahteva više od vas samih.
- Potražiti pomoć da bi se prevazišle blokade. Nema ništa loše u dobijanju pomoći, drugi ljudi imaju manje emocionalno viziju i mogu nam dati ideje ili savete za prevazilaženje blokada.
Nastavićemo…