Visoka senszibilnost, ili preosetljivost, je osobina koja pogađa 15% dečije populacije i podrazumeva visok stepen osetljivosti i reaktivnosti u centralnom nervnom sistemu ovih malih osoba. To je osobina ličnosti, a ne bolest. Razlika koju oni predstavljaju u odnosu na većinu populacije je način na koji opažaju i obrađuju informacije koji ih zbog određenih ličnih karakteristika čine drugačijim od drugih.
Iako se u mnogim prilikama ljudi sa visokom osetljivošću (PAS) doživljavaju kao „retki“ ili drugačiji, predstavljanje ove osobine ne znači ništa loše za osobu. Radi se o prihvatanju i integrisanju ove lične karakteristike i unošenju potrebnih prilagođavanja u vašu okolinu tako da svakodnevni život postane što mirniji i prijatniji.
U sledećem članku ćemo se pozabaviti temom visoke osetljivosti kod dece (NAS); njenim karakteristikama, odnosu sa visokim sposobnostima, kako znati kada je dete izrazito osetljivo; kako ga lečiti (u koliko postoji potreba) i obrazovati, ali i da li je neophodna neka vrsta psihološkog lečenja.
Prema Elaine Aron, američkoj doktorki i psihologu koja je sredinom 1990-ih uvela termin HSP (High Sensitive Person-visoko osetljivi ljudi), visoko senzitivnu decu (ili HSC) karakterišu četiri glavne osobine:
- Detaljna obrade: izvršavaju dubinsku analizu situacija pre preduzimanja određene akcije.
- Velika emocionalnost i empatija: različite emocije osećaju na vrlo intenzivan način zbog svoje velike sposobnosti da saosećaju sa određenim situacijama.
- Veoma su osetljivi na suptilnosti koje drugi ljudi jedva primećuju.
- Prekomerna stimulacija ili zasićenje: prilikom detaljne obrade informacija, okruženja prepuna stimulusa mogu ih zasititi, jer registruju sve stimuluse bez primene bilo koje vrste filtera.
Ove četiri karakteristike su aspekti koji definišu osobine bez kojih se dete ne može smatrati visoko senzibilnim. Međutim, postoji čitav niz karakteristika koje mogu da prate HSC, mada se ne javljaju u svim slučajevima ili podjednako. To bi bili:
- Ne podnose izlaganje jakom svetlu, jakim mirisima i buci.
- Oni su usamljeni i introspektivni ljudi koji, u nekim slučajevima, nisu posebno razvili svoje socijalne veštine, pa mogu biti i introvertirani ili stidljivi.
- osebno ih privlače umetnost, priroda i pravda. Oni pate s tuđim bolom i, prema tome, predstavljaju stavove altruizma i solidarnosti suočeni sa socijalnim ili ekološkim nepravdama
- Imaju poteškoća da se povežu sa sopstvenim ograničenjima, s kojima težnjom da budu perfekcionisti u svojim interesima (na primer, bez otkrivanja njihovih potreba za odmorom), teško mogu da kažu „ne“ itd.
- Upravo zbog poteškoća u povezivanju sa sopstvenim potrebama i ograničenjima, oni nisu previše spontani, što ih dovodi do stresa pred promenama i, pre svega, u stresnim situacijama.
Visoko senzibilna i sposobna deca
Mora se napomenuti važan aspekt koji treba uzeti u obzir: 90% dece sa visokim sposobnostima su veoma osetljiva deca, međutim, nemaju svi HSC te visoke sposobnosti. To je činjenica koju treba naglasiti, jer se visoke sposobnosti obično povezuju sa decom koja su preosetljiva, ali, kao što smo već objasnili, ne svi slučajevi obično odražavaju ovu karakteristiku.
Preosetljivu decu predstavljaju četiri glavne osobine opisane u prethodnom odeljku i, slučajnije, druge aspekte kao što su visoke sposobnosti i druge osobine, ali one same po sebi ne definišu. Iako obe osobine imaju mnogo zajedničkih karakteristika, one nisu potpuno iste. Određene studije pokušavaju da objasne osnovni odnos između njih.
Kako da znamo da li je naše dete visoko senzibilno?
Trenutno postoji nekoliko verzija testa koji je inicijalno razvila dr. Elaine Aron. Među njima je u Evropi razvijen jedan prilagođen populacijama raznovrsnosti govornog područja starog kontinenta. Na njima su česta sledeća pitanja (neka od najčešćih):
– Da li se osećate u skladu sa prirodom?
– Volite li životinje?
– Da li vas nedostatak sna posebno pogađa?
– Da li se žali ako se stalno čuje buka?
– Da li se lako uplašite?
– Da li biste radije sarađivali nego se takmičili?
– Da li vam je potrebno da ponekada budete sami?
– Da li ste preosetljivi na bol?
– Da li postavljate neobična pitanja za svoje godine?
– Da li ste mudri u ophođenju sa drugim ljudima?
– Da li se pridržavate određenih pravila postavljenih na određenom mestu ili u skladu sa određenom situacijom?
– Da li pokazujete interesovanje za umetnost?
– Da li imate visoko razvijena čula?
– Da li vam je lako da razumete složene koncepte?
– Da li se ističu vaša kreativnost i maštovitost?
– Da li ste skloni perfekcionizmu i preteranom sređivanju?
– Da li se trudite da razumete emocije drugih?
– Da li kritika mnogo utiče na vas?
– Da li puno razmišljate pre nego što donesete odluku?
– Da li vam prija samoća i u kojoj meri?
– Da li živite svoje emocije punim intenzitetom?
Ovaj test se besplatno može naći na mrežni, ali važno je skrenuti pažnju da on ni u kom slučaju nije konačna dijagnoza. U ovom slučaju preporučujemo odlazak kod specijaliste koji će preći na detaljniju procenu.
Kako tretirati visoko senzibilnu decu?
Kao odraslima, neophodno je da dete sa visokom senzibilnošću, prepoznamo njegove osobine i poštujemo lične karakteristike. Na taj način, dete će se osećati cenjenim i njegovo samopoštovanje će biti utemeljeno. Iako su za nas one beznačajne, teme koje ih okupiraju za njih su zaista od velikog značaja, pa je od velike važnosti da budu pravilo prepoznate. Neki od aspekata koji se obično tiču HSC-a su obično:
– nepravde svih vrsta
– problemi/napetost među ljudima
– patnje
– gužve ili prekomerno stimulisana okruženja
– iznenađenja i neočekivane promene
– nedostatak afirmacije i prepoznavanja voljene osobe.
Mirno i s poštovanjem pratiti dece u svim njihovim segmentima razvoja i kroz sve situacije koje prolaze pomoći će im da se osećaju sigurno, ali će im pomoći da se lakše nose sa teškim momentima koji se mogu javiti tokom perioda njihovog odrastanja.
Kakva je edukacija potrebna deci sa visokom senzibilitetom?
Obrazovanje ove dece uopšte nije lako. Sa nekima ona redstavlja vrlo prijatne procese, a sa drugima je malo komplikovanije. U slučaju dece sa visokim senzibilitetom, isto se dešava, ali se povećava intenzitet osećaja, kako blagostanja, tako i nelagodnosti, upravo zbog intenzivnijeg emocionalnog odgovora deteta.
Obrazovanje visoko senzibilne dece zahteva puno prisustva, istinske pažnje, razumevanja i empatije. Važno je imati na umu da će umor, stres i prekomerna stimulacija, kako deteta, tako i roditelja ili vaspitača, ometati koncentraciju i usredsređenost s pažnjom i povećati mogućnosti konfliktnih situacija. U mnogim slučajevima jedan od roditelja takođe ima osobinu visoke senzibilnosti, tako da praćenje njihovog deteta postaje glavni podvig zbog sopstvenih karakteristika i osetljivosti.
U stvarnosti se radi o sprovođenju praćenja s pažnjom, kao i kod bilo kog drugog deteta, koja uvažava njihove posebne potrebe i poštuje njihove osobenosti. Mir, strpljenje i briga o sebi pomoći će nam da se bolje nosimo sa teškim situacijama.
Psihološki tretman visoko senzibilne dece
Visoka senzibilnost nije psihijatrijski poremećaj već osobina ličnosti. Zbog toga deci sa visokom senzibilnošću nije potreban nikakav specifičan psihološki tretman, osim ako ne predstavljaju specifične probleme u nekom drugom segmentu života, što je posledica, obično, neusaglašavanja i integrisanja ove osobine kao lične. U tim slučajevima je preporučljivo zatražiti pomoć stručnjaka koji detetu i njegovoj porodici nudi metode da prihvate tu osobinu i usredsrede se na veliki potencijal koji se može pravilno razviti.
Jednako je važno isključiti bilo koju bolest ili poremećaj koji možda prikriva osobinu visoke senzibilnosti ili, obratno, pravilno dijagnostikovati nešto što je u početku doživljavano kao HSC.
Ako postoji i najmanja sumnja, traženje specijalizovane stručne pomoći je najbolja opcija za razjašnjenje nedoumica ovog tipa.