Deca razvedenih ili roditelja koji su odlučili da žive odvojeno, kao jedna specifična grupacija, neretko predstavljaju decu kod koje postoji mogućnost da se jave problemi u ponašanju i/li ličnosti, jer je razvod obično događaj koji se doživljava na negativan način. Raznolikost tipova odgovora na novonastalu situaciju u porodici i posledice razvoda mogu biti različite, pa ćemo se u ovom postu usredsrediti na bavljenje posledicama koje se mogu javiti i to prema starosnim rasponima, jer je to veoma bitna stavka koju treba uzeti u obzir zato što na različite načine utiče na sve segmente života kako kod dece tako i kod daolescenata.
Da li i kako jedan razvod može da utiče na bebe?
Iako premale da bi mogle da shvate šta se događa u njihovoj neposrednoj okolini, i razumeju probleme koji su nastali između mame i tate (čak ih i dosta stariji neretko teško razumeju i prihvate), one svakako osećaju sve promene koje se u tom periodu događaju jel se neminovno ono što osećaju roditelji u tom momentu prenosu odnosno reflektuje i na njih. Kada govorimo o razvodu dok su deca još bebe, roditelji obično misle da oni ne trpe nikakve posledice jer veruju da ne opažaju stvari, međutim, to nije slučaj, bebe takođe mogu razviti simptome proistekle iz razvoda, pa se neretko javljaju razne reakcije kao odgovor na novonastalo stanje. Neke od tih reakcija su:
– Razdražljivost.
– Neutešno plakanje.
– Ljutnja prikazana kroz plakanje, vrištanje.
– Hiperaktivnost
– Teškoće u spavanju, teško zaspivanje, buđenje i dr.
– Odbijanje hrane.
– Bol I grčevi u stomaku.
Najbolji način da se adekvatno deluju kako bi se pomoglo bebi koja ima neke od ovih simptoma, a da se detetu što manje našteti su neki od sledećih:
– Održavati što je moguće „civilizovaniji“ odnos jedni sa partnerom, ali i sa bakama i dekama ili drugim članovima porodice ili negovateljima.
– Roditelj koji ne živi zajedno, trebalo bi redovno da posećuje dete i bude mu predno, vodeći računa o održavanju mirne klime tokom ovih poseta.
– Pokazivati i dati detetu pažnju, maženje, zagrljaje i igru, kako se ne bi osećali odbačeno.
Kako razvod roditelja preživljavaju predškolska deca?
Deca predškolskog uzrasta su manje sposobna da procene uzroke i posledice razdvajanja, kao i da se nose sa stresnim događajima i koriste vanporodične resurse. Verovatnije je da će u ovom dobu doći do osećaja samooptuživanja i/li osećanja napuštenosti. Deca koji dožive razvod roditelja pre 8. godine mogu doživeti anksioznost, hiperaktivnost, neposlušnost i/li izazovno, neskladno i problematično ponašanje tokom adolescencije.
Prema raznim studijama, kod predškolaca se u početku može primetiti jedan vid poremećaja, regresivno ponašanje i intenzivna anksioznost zbog straha od napuštanja. U slučaju devojčica, posle osamnaest meseci od razvoda naizgled popuštaju tenzije i celokupona situacija se neretko oporavlja, ali kod dečaka je situacija drugačija; mogu nastaviti sa istim i isto tako neretko gorim ponašanjem odnosno, doživljavanjem celokupne situacije. Kako vreme prolazi, prilagođavanje će zavisiti od kvaliteta odnosa u porodičnim relacijama. Jednom kada dostignu adolescenciju, odnosno nakon 10.-te, 11.-te godine, obično se neće setiti kakav je bio raskid i kakva je bila porodica pre razdvajanja. Uopšteno govoreći, deca koja dožive razvod u predškolskoj fazi su najviše pogođena kratkoročno, ali ona koja se najbolje prilagođavaju dugoročno.
Šta se događa sa pre-adolescentima i adolescentima koji prolaze kroz razvod roditelja?
Preadolescenti obično osećaju nemoć i strah od odvajanja. Oni imaju tendenciju da se priklone jednom roditelju ili, neretko, nijednom, a često takođe osećaju bes prema oboma. Tendencija opadanja tenzija, odbijanja, straha, besa i ostaloih senzacija koje mogu da se jave u ovoj dobi i opadanje nastupa tokom druge godine od razdvajanja.
U adolescenciji su glavne posledice: u početku akutna depresija i asocijalno ponašanje, regresivno ponašanje (socijalna, emocionalna izolacija…) i anksioznost zbog neizvesne (iz njihove perspektive ili poznatog i izvesnog nastupajućeg stanja) budućnosti. 18 meseci od razvoda obično dolazi do pogoršanja svih onih koji su u početku izgledali kao da su se prilagodili situaciji, posebno u slučaju mladih muškaraca. Konačno, kao i za predškolsku decu, pet godina kasnije adaptacija i prihvatanje variraće u zavisnosti od kvaliteta porodičnih odnosa.
Biološke, psihološke i socijalne posledice razvoda kod adolescenata
Prema raznim studijama, posledice se javljaju u različitim oblastima. Za adolescente su to:
Psihološke posledice
Utvrđeno je da adolescenti, biološka deca razvedenih roditelja pokazuju više problema u ponašanju, niži nivo samopoštovanje, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, alkohola i dr. i probleme socijalnog prilagođavanja nego deca nerazvedenih roditelja. U sledećim člancima naći ćemo resurse za poboljšanje samopoštovanja kod adolescenata i sprečavanje zavisnosti od droga kod iste populacije mladih:
Adolescenti se moraju nositi sa elementima nesigurnosti i napuštenosti, ali ako to ne učine pravilno, to na kraju može dovesti do problema sa prilagođavanjem na psihološkom nivou. Spoljne posledice bi se pojavile u obliku opštih poteškoća u adaptaciji i agresivnog ponašanja. Interno, anksiozni poremećaji, depresija, povlačenje i somatski poremećaji.
Društvene posledice
Jedan od najvećih fokusa je pažnjaa, jer upravo u ovoj fazi kada adolescenti počinju da se odvajaju od porodice kako bi se više okupljali sa svojim društvom i svojim vršnjacima. To bi moglo dovesti do velikog nedostatka komunikacije sa roditeljima, nedostatka posvećenosti, interesa… što bi takođe moglo dovesti do gubitka veze koja negativno utiče na njih, a time i do gubitka granica i osećaja naklonosti prema porodici. Na društvenom nivou, ovi adolescenti imaju veću verovatnoću da se uključe u rizičnije ponašanje i imaju ozbiljnije poteškoće, čak može dovesti do toga da adolescent traži podršku u bandama i kriminalnim grupama, sektama, na drugim sumnjivim mestima, bežeći od svoje baze.
S druge strane, takođe nalazimo neke pozitivne posledice: razdvajanje kod adolescenata može navesti dete da usvoji veću osetljivost i da sa više pažnje pokuša da reši probleme koji se javljaju. Efekti će takođe zavisiti od toga kako adolescent doživljava razvod.
U nekom od sledećih postova ćemo “doraditi” ovu temu, proširiti je i pozabaviti se segmentom koji se odnosi konkretno na ponašanja i osećanjima dece rastavljenih roditelja.
