Muči vas anksioznost ili poznajete nekoga ko je anksiozan? Nezgodno pitanje, zato što smo u današnje vreme svi ponekad u manjoj ili većoj meri anksiozni i, naravno-na žalost, znamo dosta ljudi sa istim problemom. Žudimo za mirom, opuštanjem umorni od nade da će se nešto čudotvorno desiti, dan produžiti za par sati da bi nadoknadili odmor u prevazišli umor i brige, ili da ćemo pronaći „zlatnu pilulu“ koja će nas osloboditi ove nelagode bar na neko vreme. Ne tvrdim da je „zlatna pilula“, ali tvrdim da je delotvorna i da pomaže. Da li ste imali prilike da probate muzikoterapiju?
Iako se možda čini smešnim, jel na našem podneblju ovaj vid terapije još uvek nije dovoljno razvijen (barem ne na način kako se njome tretiraju pacijenti u zapadnoevropskim zemljama i većem delu sveta…), blagodeti terapije muzikom na anksioznost imaju naučnu podršku, a svi oni/mi koji smo je isprobali, što kao pacijenti ili kao terapeuti u radu sa drugima, možemo da potvrdimo da su istinite. Želite li da pokušate?
Za šta se korisdti muzikoterapija?
Muzikoterapija nije ništa drugo do terapija koja muziku koristi kontrolisano, sa jednim ciljem: stabilizacija i povećanje fizičkog i mentalnog zdravlja pacijenta. Primenjuje se na mestima koje sistematski kontrolišu terapeuti, sa jedinom svrhom postizanja promen u ponašanju pacijenata koje su korisne u njihovom životu na duže staze.
Ali to nije nešto novo. Mnoge drevne civilizacije su prepoznale ulogu muzike, poput Egipćana koji su je povezali sa plodnošću žena 1500. g.p H. Već u primitivnoj fazi, zvuci koje su ljudi emitovali smatrali su se načinom istraživanja najvisceralnijih osećaja. Tokom ove faze, muzika je bila prisutna u različitim etapama ljudskog života, od nastanka/rođenja, pa do smrti; što bi naš Duško Radović rekao: „od kolevke pa do groba…“. Već u to vreme bivala je usko povezivana sa zdravljem jel su je jednako koristili tadašnji lekari i iscelitelji u svom radu. U srednjem veku pristigli su je svi uticaji prethodnih civilizacija i, iako je obitavala u daleko kompleksnijim vremenima, bivala je prilagođena novim uticajima. Tokom moderne civilizacije koja se proteže kroz XVI-XVIII vek , porasla je želja za obrazovanjem, sprovođenjem naučnih kriterijuma u svemu što se muzike tiče. Ona je igrala fundamentalnu ulogu tokom osvajanja i evangelizacije Novog sveta. Prosvetiteljstvo muzikom je bilo okarakterisano kao faza u kojoj su se stvarale teorije o delovanju muzike na pacijenta. Koristile su se različite vrste muzike u zavisnosti od bolesti koja je trebalo da se leči. Npr., kompozicije nisu mogle da imaju bilo kakav ritam, jel su određeni, prodorni, ritmovi i tonovi mogli da naškode pacijentu. Tokom perioda romantizma, nekako se nameće logičan zaključak, ne bez osnove, da se muzika smatrala isključivo jezikom osečanja i upravo njih, po potrebi i lečila.
Posle kratkog časa o istorijatu muzikoterapiju (pozabaviću se tom temom u nekom od sledećih postova) i njeno putovanje kroz vreme, verujem da će se mnogi kojima ova oblast nije mnogo bliska i/li poznata zapitati, da li na anksioznost terapija muzikom zaista deluje?
Svi koji smo patili od anksioznosti ili makar imali tu nelagodnu priliku da je upoznamo na „blaži“ način, znamo da se ona u i na našem telu manifestuje na više načina: od tahikardije, grčeva, znojenja, teškog disanja, do osećaja asfiksije, vrtoglavice, mučnine itd…(pričali smo o simptomima anksioznosti u prethodnom postu). Gubitak kontrole nad telom stvara strah i više anksioznosti, ali i potrebu da sprečimo da se to ponovo desi. Najefikasniji način da to sprečimo ili prekinemo ako se već dogodilo je da se smirimo i opustimo telo. Naravno, nije (uvek) lako.
Jedna od mogućnosti da se oslobodimo takvog stanja je muzikoterapija.
Razne naučne studije povezale su sekvence muzičkih ritmova sa određenim organskim i fizičkim funkcijama našeg tela i zapravo, pokazalo se da oni ljudi koji slušaju određenu vrstu muzike mogu smanjiti puls i/li tenziju, smiriti disanje, ući u stanje opuštenosti. Na isti način je dokazano da muzika u pokretu daje suprotan efekat: ubrzava rad srca, pojačava opšti ritam organizma i na taj način se pacijent uzbuđuje.
Kada se koristi muzikoterapija?
Muzikoterapija se koristi u lečenju različitih patologija, obično povezanih sa emocijama, a među njima su: depresija, anksioznost i napadi panike. Kod anksioznosti konkretno, muzikoterapija ima višestruke koristi, a neke od njih je potrebno posebno imenovati kako bi se oslobodili od ideje da je to „samo muzika“ i mogli razumeti šta bi mogla da učini kako bi poboljšala stanje u kome smo se našli.
Terapija muzikom omogućava da istražimo svoja osećanja jer ima sposobnost da pozitivno utiče njih i naše emocije pa muzikoterapija za anksioznost deluje tako što jača naše samopouzdanje i osećaj sigurnosti. Postepeno nam pomaže da kontrolišemo napade anksioznosti, poboljšava našu sposobnost uspostavljanja međuljutskih odnosa jel postoje individualne i grupne terapije i, pre svega, jer možemo sa drugima da razgovaramo, diskutujemo i delimo muzičke ukuse…
Ali, muzikoterapija za anksioznost u ovom slučaju nije samo puko slušanje muzike. Kroz nju se na jedan nov način možemo upoznati sa pokretom, glasom i tako možda otkriti neke nove veštine koje nismo znali da posededujemo. Ako se usudimo i upustimo u korišćenje muzikoterapije protiv anksioznosti ili neke druge negativne emocije, i pre nego što shvatimo, primetićemo kako se simptomi našeg stanja smanjivati po intenzitetu sve dok ne nestanu.
Interesantno je i treba pokušati.
Ostaviću vam jedan audio zapis. Na vama je da nađete malo slobodnog vremena-možete, ono je vaše i vi upravljate njime, a ne ono vama. Zatim, isključite se od svih eksternih uticaja i događaja. Dišite dubiko, dijafragmalno, smireno, i pokušajte da „upijete“ svaki ton i dozvolite mu da se useli u vaaše biće i prođe kroz vaš organizam, kao voda, hrana, vazduh…
Uživajte u muzici i pišite utiske…
Srećno!