Jako bitna stvar koju sam u žaru pisanja izostavila u prethodnom postu, a nisam smela jer predstavlja glavni deo pre-dializne pripreme je postavljanje fistule, a u nekim slučajevima i centralnog venskog katetera (najčešće kod hemodijalize).
AV FISTULA
Fistula je naša nova linija života i od presudne je važnosti u njenom održavanju u dobrom stanju. Kako u svakodnevnnom životu, tako i tokom lečenja dijalizom, postoji toliko stvari koje možemo da radimo da bi smo potpomogli svoje opšte dobro stanje i potrudili se da dijalizni tok teče bez komplikacija. Bitno je da one postanu deo naše svakodnevnice i da ih prihvatimo, ma koliko u startu delovalo strašno. Fistule se razlikuju od pacijenta do pacijenta, pa je i njena nega specifična i drugačija. Naši krvni sudovi nemaju tu mogućnost da obezbede dovoljan protok krvi koji je potreban za dijalizu. Pod kožom se nalaze vene, a mnoge od njih možemo videti i golim okom. Iako neke od njih mogu biti lako ubodene iglom, protok krvi koji nam je potreban za dijalizni tretman je veoma mali i nedovoljan.
S druge strane, kroz arterije krv teče “jačim pritiskom”, a one su “skrivene” dublje ispod naše kože. Zbog toga ih je teško ubosti iglom. Pored svega toga, arterije imaju jači puls i pod visokim pritiskom su, pa to takođe nije prikladno za dijalizni tretman. Zato nam je potreban poseban, “veštački” krvni sud koji se zove fistula.
Fistula se postavlja tokom kratke hiruške intervencije tokom koje se povezuje vena sa arterijom. Zato je njen pun naziv arterijsko-venska (AT) fistula.
Najčešće se postavljaju na podlaktici i ovaj novi krvni sud ima ulogu i arterije i vene: protok krvi i krvni pritisak viši je nego u veni, dok se na dodir ovog krvnog suda može osetiti titranje koje je slično onome koje možemo da osetimo kada opipamo puls dodirivajući artetriju.
Tokom sazrevanja povećava se prečnik krvnog suda i tako se olakšava ubadanje igle, dok se debljina zida fistule povećava. Proces sazrevanja obično traje dve do šest nedelja. Kada se završi proces sazrevanja, fistula se može kanulirati jel omogućava da velika količina krvi poteče kroz vantelesni prostor, odnosno krvotok, što omogućava efikasnu dijalizu.
Dakle, u 3 prosto proširene rečenice – arterijsko venska fistula tj. kombinacija arterija i vena predstavlja:
- „Arterijsko” potiče od arterije, krvnog suda koji ima brzi protok krvi koji krv bogatu kiseonikom prenosi od srca do svih tkiva u telu!
- „Venska“ potiče od vene, krvnog suda kojim se prenosi krv iz tkiva nazad do srca da bi prikupila više kiseonika iz pluća!
- „Fistula“ se odnosi na vezu između dva krvna suda koji u normalnim uslovima nisu povezani!
S vremena na vreme fistulu treba proveravati s obzirom da igra ključnu ulogu u kompletnom dijaliznom tretmanu. Zato je od osobite važnosti da bude u besprekornom stanju i funkcionalnosti. Samostalno, fistulu možemo (i moramo) proveravati svakodnevno. Za to su nam, kako lekari kažu, potrebne oči, uši i prsti, kako bi proverili da li je sve u redu.
– Kada pogledamo u ruku sa fistulom, važno je da obratimo pažnju da li se pojavilo crvenilo, otok ili nešto treće.
– Jedan od načina da bi proverili da li je dobar protok krvi kroz fistulu je da koristimo stetoskop (sasvim u redu onaj koji ide u kompletu uz aparat za merenje krvnog pritiska) kako bi čuli zvuk koji se još naziva “šum”. Kako se to tačno radi, biće objašnjeno po postavljanju fistule od strane hirurga i lekara.
– Još jedan od načina je da se ruka prisloni na fistulu i da se proveri da li se oseća podrhtavanje i vibracija koja ima ujednačen ritam. Pri palpitaciji, odnosno dodoiru, treba obratiti pažnju da li je ruka toplija ili osetljivija na dodir nego inače.
Takođe, mora se obratiti posebna pažnja kako bi se smanjio rizik od infekcije ili tromboze, a oni su najopasniji za fistulu. Nekoliko jednostavnih pravila kako bi se smanjili ovi rizici su sledeći:
DOZVOLITI DA KRV SLOBODNOD TEČE
Mora se strogo izbegavati bilo koja vrsta pritiska na ruku sa fistulom kako ne bi došlo do tromboze, naročito u uslovima nisokg krvnog pritiska. Iz ovog razloga treba izbegavati sledeće:
- Nošenje uske odeće (rukava) ili stvari koje mogu da nas ograničavaju kao što su satovi, narukvice i drugi predmeti koji mogu izazvati pritisak na fistulu.
- Spavanje na ruci na kojoj je fistula – to može dovesti do prolaznog savijanja fistule i redukcije protoka krvi (Jako savijanje ruke, podmetanje ruke pod glavu/jastuk) i sl.
- Merenje krvnog pritiska na ruci sa fistulom meračem krvnog pritiska jer naduvavanje manžetne izaziva kompresiju krvnih sudova.
- Vađenje krvi ili injekcije, pošto kasnije mora da se izvrši hemostaza. Pored toga, nekvalifikovano osoblje potencijalno može oštetiti fistulu.
Dakle, u koliko se primete bilo kakve promene u regiji fistule kao što su crvenilo, oticanje, bol, povišenu temperaturu, treba se javiti lekaru.
Kako još možemo da čuvamo AV fistulu?
- Čuvati se od (naglih) temperaturnih razlika:
Veoma visoke, ali i niske temperature mogu imati efekte koji mogu biti štetni po fistulu i dovesti do tromboze. Zato se ne treba izlagati sledećim stvarima:
– Prekomernoj toploti (kao što su parna kupatila, saune itd…) jel visoke temperature izazivaju dilataciju (proširenje) krvnih sudova pa smanjuju krvni pritisak i protok krvi. Takođe treba izbegavati duže boravke na suncu i sunčanje.
– Prekomernoj hladnoći jel ona izaziva suženje krvnih sudova i time smanjuje protok krvi u svim udovima, a samim tim posebno u rucu u kojoj se nalazi fistula. U hladnim danima treba se oblačiti toplo i održavati optimalnu temperaturu ruke.
- “Čistoća je pola zdravlja”, kaže poslovica. Čistoća:
Kako bi se izbegle bakterije koje bi sa kože mogle da prđu u krvni cirkulacioni sistem, a što može dovesti do infekcije, neizostavno je bitno da:
– se mesto gde je fistula pere vodom i sapunom koji je rezervisan samo za tu namenu i to treba raditi svakoga dana, a posebno, pre svakog odlaska na dijalizu.
– se izbegava kijanje i kašljanje u pravcu ruke gde se nalazi fistula.
– uzdržavati se od češanja predela u zoni fistule, a naročito samog mesta pristupa.
3. Zaštititi ruku od povreda:
– Ovo znači da se moraju izbegavati aktivnosti koje mogu izazvati povrede fistule među koje spadaju: PODIZANJE TEŠKIH PREDMETA (kofera, paketa, bilo čega).
– Bavljenje sportom koje ne uključuje korišćenje ruke kao ni njeno preopterećenje, pa se preporučuje brzi hod, šetnja, biciklizam…
CENTRALNI VENSKI KATETER (CVK)
Centralni venski kateter je posebna vrsta intravenskog katetera (cev) koji je nezamenljiv u mnogim dijaliznim centrima. Neki od pacijenata odpočinju hemodijalizu bez trajnog vaskularnog pristupa i oni će najčešće imati centralni venski kateter.
Ako su krvni sudovi nekog pacijenta krti ili oštećeni, biće nemoguće postaviti fistulu. Zbog veoma brzog i lakog pristupa, CVK se veoma često koristi za lečenje hitnih slučajeva. Ako je prema odluci lekara CVK najbolji izbor za terapiju hemodijalizom, hirurg će ga umetnuti u centralnu vratnu venu, podključnjačnu venu ili grudnu venu, ili femoralnu venu-venu u preponi.
Ova vrsta katetera nudi lak pristup krvotoku. Pacijenti sa ovom vrstom katetera tako mogu slobodno da pomeraju svoje ruke tokom dijalize i što se time izbegavaju držači za igle. Međutim, u ovom slučaju se mogu javiti dugoročni problemi poput stenoze abdominalne arterije jel se krvni sud smanjuje, a to se posebno može dogoditi pacijentima sa kateterom koji je postavljen u potključnu venu. Centralni venski sistem takođe predstavlja veći rizik kada su u pitanju infekcije, pa pacijenti moraju biti veoma obazrivi sa svakodnevnom higijenom ili aktivnostima koje uključuju plivanje i/li kupanje. Isto tako, ponekada CVK otežava postizanje visokog protoka krvi, a to može da utiče na efikasnost uklanjanja toksina i uopšte, celokupan proces dijalize.
Šta treba znati o nezi CVK?
Brigu o centralnom venskom kateteru obično vode medicinske sestre. Mesto izlaska katetera treba da se očisti tokom svake dijalize pri čemu je obavezno nostiti zaštitnu opremu (rukavice, maska). Takođe je preporučljivo da i pacijent nosi masku prilikom promene zavoja i svaki put kad se kateter otvara, kao što je slučaj tokom procedura priključenja i isključenja. Konci za tunelizovane katetere moraju da ostanu na mestu sve dok se kateter ne ubaci. Ako imate tunelizovani kateter, konce treba ukloniti kada manžetna katetera sraste sa tim mestom.
„Bonus“ informacije: Dodala bih još neke bitne informacije vezane za dijalizu, lečenje, medikamentaciju, negu i još po nešto…
Pacijentima na dijalizi mogu biti potrebni lekovi koji bi dopunili tretman, ali i smanjili simptome bolesti. Neki od tih lekova se mogu primiti tokom hemodijalize, a neki drugi treba da se uzimaju kod kuće. Da bi se sprečile dodatne nus pojave, lekove bi trebalo uzimati na vreme i na način kako je to lekar prepisao. Glavni lekovi obično prepisani pacijentima sa HBI su:
Eritropoetin (EPO): On predstavlja hormon koji podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca i koristi se za lečenje anemije povezane sa HBI. Pacijent će ga primiti u svom centru za dijalizu u koliko je na hemodijalizi, dok u slučaju da se leči peritoneumskom dijalizom, lek može uzimati samostalno, kod kuće.
Gvožđe (Fe): Već znamo da gvožđe pomaže kod lečenja anemije (smanjenje crvenih krvnih zrnaca). Kod pacijenata na hemodijalizi, neretko se gvožđe daje tokom dijalize. Ako je pacijent na peritoneumskoj dijalizi, može se prepisati terapija koja će se uzimati u kućnim uslovima.
Vitamin D: U zavisnosti od stanja/faze HBI, bubrezi ne sintetišu ovu supstancu koja je neophodna za kontrolu proizvodnje paratiroidnog hormona (hormon koji reguliše kalcijum i fosfor-PTH). Vitamin D može da se primenjuje i oralno i intravenozno tokom hemodijalize.
Terapija koja se može uzimati samostalno i kod kuće je sledeća:
Vezivači fosfata: To su tablete ili kapsule koje pomažu u kontrolisanju nivoa kalcijuma i fosfata u organizmu, a oni često mogu prouzrokovati svrab, kao i promene u kostima, kao i kalcifikaciju arterija i vena. Vezivači fosfata pomoći će da se smanji unos fosfata koji dolazi iz hrane, tako da je važno uzimati ih kako je napisano na uputstvu ili prema preporuci izabranog lekara.
Antihipertenzivni lekovi: Ovo su lekovi koji pomažu da kontrolišemo naš krvni pritisak. Važno ih je uzimati prema savetu lekara. Njihovo uzimanje pre dijalize može uzrokovati nagli pad krvnog pritiska tokom tretmana koji bi mogao izazvati vrtoglavicu ili čak i nesvesticu.
Drugi vitamini: Vitamin B ili folna kiselina. Vitaamin B je ponekad potrebno uzimati jer je nivo niži kod pacijenata sa bolesnim bubrezima ili zato što se nivo smanjuje tokom dijalize.
Važno je pričati o koži
Koža, osim što je najveći organ, koža je i naše ogledalo. Verovatno ste mnogo puta čuli onu krilaticu da se na koži oslika sve što nam se dešava u organizmu, van njega, na polju psihe itd. Daje nam dragoceno čulo dodira i održava odgovarajuću temperaturu organizma. Ne kaže se za badava da kada se osećamo dobro, tada se i „osećamo dobro u sopstvenoj koži“. Ali ako je naša koža na bilo koji način oštećena, nadražena, nenegovana, to može biti ne samo bolno, manje estetski lepo nego i veoma zdravstveno problematično. Takve kože mogu da nam nagoveste da postoji neki „dublji“ problem kog možda nismo svesni i s kojim još nismo upoznati.
Veliki broj HBI pacijenata, kao i pacijenata na dijalizi ima problema sa izrazito suvom kožom, ali i veoma čestim svrabom. Ovi problemi, iako veoma neprijatni, svakako nisu opasni po život. Ali to ne znači da ne treba da budu tretirani, jel mogu itekako da utiču na kvalitet našeg života.
Svrab (uremični pruritus) predstavlja simptom koji može biti prouzrokovan kao sporedni efekat bolesti bubrega ili tretmana dijalize, iako pravi uzrok svraba kod pacijenata na dijalizi nije uvek jasan. Mogući uzroci mogu biti visok nivo paratiroidnog hormona (sekundarnog hiperparatiroidizma) ili visok nivo fosfata u krvi (hiperfosfatemija). Isto tako, kalcijum koji se oslobađa iz kostiju može se taložiti u krvnim sudovima, zglobovima i na koži, i to je ono što prouzrokuje svrab. Drugi mogući uzroci su zadržavanje urohromskih i uremijskih toksina, nedostatak gvožđa, upale i dr. Povrede kože ili alergijske reakcije koje mogu da dovedu do lučenja histamina su takođe neki od uzroka.
Da bi se smanjio mogući uzrok svraba, važno je redovno pratiti parametre kalcijuma i fosfata, savete svog dijetetičara kako bi osigurali nizak unos fosfora i pobrinuti se da se uzima lek za smanjenje apsorpcije fosfora kako je prepisao lekar. Ako postoji problem sa svrabom, zakažite Termin da biste razmotrili problem sa svojim lekarom. Zapamtite, uzrok problema može biti vaše oboljenje bubrega. Takođe se možemo obavestiti o postojanju odgovarajućih kreme ili losioni koje možemo upotrebljavati, ili potražiti alternativne terapije koje će nam pomoći da se ovi simptomi ublaže. Iako za sada nisu dostupne terapije Zlatnog standarda, postoje ohrabrujući novi razvoji u farmaceutskom sektoru koji obećavaju olakšanje simptoma u budućnosti.
Evo još nekih saveta oko nege kože:
- Izbegavati vruće kupke, preporučuje se tuširanje. Ali, ako volimo i uživamo u kupkama, može se dodati soda bikarbona ili ovsena kaša u vodu, što često može biti olakšanje.
- Nositi odeću koja je napravljena od pamuka ili drugih prirodnih materijala.
- Jaki parfemi u deterdžentima, sapunima i losionima mogu da izazovu alergijske reakcije ili pogoršaju stanje, zato ih se treba klonite, ili pronaći druge alternative.
- Dobra dnevna rutinska nega kože, sa dnevnim čišćenjem i vlaženjem.
- Iznad svega, nema češanja! Češanje pogoršava svrab i može čak da ošteti kožu i dovede do infekcije.
- Raditi sve što omogućava da bi se izbegli padovi ili oštećenja kože, kao i da bi se sprečile ogrebotine koje mogu da pogoršaju stanje
Nadam se da sam dopunila nedostatke koje sam ispustila u prethodnom postu, a koji su veoma bitni za i od velike važnosti. Možda sam vas malo slagala na početku kada sam rekla da sve ovo nije tako strašno i teško i da treba vremenom prihvatiti. Prolazeći ponovo kroz sve ove detalje, iako sam većuveliko – teoretski – upoznata sa njima, mogu vam priznati da mi (ponovo) nije bilo baš sve jedno. Nebrojano puta sam se tokom kreiranja ovog posta stavila u cipele pacijenata na dijalizi, što ću verovatno jednog dana i sama postati. Ipak, ovo je neminovnost za sve one koji boluju od HBI, neki su već ovo iskusili, možda se i navikli…
Bilo kako bilo, zdravi-čuvajte se; HBI-ovci takođe-čuvajte svoje bubrege što je bolje moguće da do svega ovoga dođe što kasnije. Preventiva je pola zdravlja.
Do sledećeg posta, ostajte mi zdravi!!!