Još pre nego što je “Covid-19” ušao u naš svakodnevni vokabular, premor, strah, stres, anksioznost i mnogi drugi naizgled nevidljivi neprijatelji današnjeg modernog čoveka bili su kritični problemi ogromnog dela populacije. I to na svim nivoima: na poslu, kod kuće, u odnosmima među ljudima itd.
Na žalost, sa pandemijom koja nas drži okovane već više od godinu dana, stvari su se pogoršale. Poslednjih meseci, skoro da nema osobe koja se bar jednom nije osetila nemoćno pred dubokim promenama koje svakodnevno doživljava i kao pojedinac i kao do društva.
Upravo iz tog razloga je jako važno govoriti otvoreno i bez straha o mentalnom zdravlju.
Rad od kuće kod velikog broja ljudi, ako izuzmemo zdravstveni sektor, postala je čuvena “nova normalnost”. Izložila nas je novim stresovima jel je najednom nalazimo izolovani i izopšteni iz svoje uobičajne radne sredine koja se seli u naš intimni prostor koji je, prirodno, svet za sebe. S tim u vezi, teško je uskladiti porodične i poslovne obaveze i postaviti jasne granice između profesionalnog i ličnog života. Pojava pandemije je bila, naizgled, iznenadna i masovna da nijedan standard rada na daljinu današnjem radnom čoveku ne nudi adekvatnu zaštitu za ovaj novi radni prostor.
Radnici na prvim linijama fronta poput zdravstvenih radnika i službi hitne medicinske pomoći, kao i oni koji su uključeni u proizvodnju proizvoda za osnovne ljudske potrebe, kućnu dostavu i prevoz ili oni koji su uključeni u obezbeživanje sigurnosti stanovništva takođe se suočavaju sa mnogim stresnim situacijama zbog pandemije.
Poslednjih meseci podnosimo veliko opterećenje, duže ili izmenjeno radno vreme, a sa druge strane malo vremena za odmor, opuštanje i stalni strah od zaraze, kako na poslu tako i prenošenje virusa porodici i prijateljima. Pored svega navedenog, ljudi se neminovno plaše gubitka posla i egzistencijalne sigurnosti. Masovna otpuštanja pogađaju sve sektore. Nezaposlenost je na sve većem nivou i jasna je zabrinutost za budućnost. Sve ovo duboko utiče na blgostanje i mentalno zdravlje.
Suočeni sa ovim zapanjujućim nivoom nesigurnosti, doživljavamo permanentne promene raspoloženja, slabu motivaciju, umor, anksioznost, a mnogi koji su ovo u velikoj meri iskusili i pre ovog perioda pandemije neretko su se javljali specijalističkim ustanovama zbog suicidalnih misli. Takođe se mogu javiti i mnoge fizičke reakcije kao što su problemi sa varenjem, promene u apetitu i težini, dermatološke reakcije, kardiovaskularne smetnje, oboljenja mišićno-skeletnog sistema, česte glavobolje i druge vrste bolova. Takođe može dovesti i do povećane upotrebe duvana, alkohola ali i psihoaktivnih spstanci kako bi se oslobodili ili suočili sa stresom.
Ako se ovi psihološki rizici ne procene na vreme i na vreme ne stave pod kontrolu, mogu izazvati ili pogoršati već postojeću anksioznost i pretvoriti se u stvarne probleme mentalnog zdravlje. Prolazak kroz epidemiju je veoma teško. Velika većina nas nikada nije iskusila ovakvu situaciju.
Prema stručnjacima, da bi smo ponovo otkrili smirenost i postigli veći osećaj blagostanja, važno je negovati razumevanje prema onome što smo morali da prihvatimo kao “novu normalnost” prethodnih meseci.
Kako se suočiti sa izazovom koji nam je postavilo zatvaranje i potpuna izmena funkcionisanja u zadnjih godinu dana koja je bila puna neizvesnosti? Ako zastanemo na trenutak i razmislimo o svemu onome što smo iskusili verovatno će nam pomoći da se suočimo sa ovim novim periodom mirno i smireno.
Mesecima smo u procesu distanciranja i nesigurnosti koji su nas doveli do toga da se osećamo ranjivo, dezorijentisano, umorno, sa velikim poteškoćama da predvidimo šta se može dogoditi, stavljajući svoju emocionalnu stabilnost i sve svoje resurse na test. Određene situacije nam pomažu da postignemo veći nivo/stepen empatije prema drugima, ali i da osetimo da nismo sami, te da i drugi razumeju nas. Danas moramo više nego ikada prepoznati vrednosti saosećajnosti i empatije kako u našim odnosim, tako i u našim afeketivnim odnosima.
Istraživanja brojnih specijalista na polju neurologije, psihologije i psihijatrije pokazuju da je saosećanje kvalitet koji aktivivra područje mozga povezanih sa povezanim emocijama i osećanjima brige i ljubavi. Pored toga, saluži za ublažavanje osećaja teskobe i stsresa.
Kada se obratiti stručnjaku?
Postoje određene promene koje su naprosto očekivane da se posle nekog perioda jave u ovoj “novoj normalnosti”, međutim kada simptomi ne dozvoljavaju rad, koncentraciju, uživanje u uobičajnim stvarima, izlazak među ljude, normalne aktivnosti itd., potrebno je konsultovati stručno lice jel to možr biti prisustvo bilo kog depresivnog ili anksioznog poremećaja.
Neki od alarma su:
– Teškoće sa spavanjem
– Promene u apetitu (povećan, smanjen ili gubitak apetita)
– Razdražljivost i nagle promene raspoloženja
– Naglo i iznenadno zaplakivanje
– Osećaj teskobe
Stres direktno utiče na naše telo uzrokujući neurobiološke efekte. Osoba sa visokim nivoom stresa oslobađa kortizol (hormon stresa) u velikim količinama koji utiče na centralnio nervni sistem, stalja nas u pripravnost, alertno stanje ali i podiže nivo tenzije pa tako i krvnog pritiska. Sve ovo otežava jasno razmišljanje, ubrzava se rad srca i celo telo lošije funkcioniše. U situacijama hroničnog stresa ključno je da pokušamo da budemo svesni kako on utiče na nas i naš organizam i da usvojimo određene mere samopomoći.
A kako ga sprečiti?
Generalno, mere predostožnosti su povezane sa:
– Održavanjem uobičajne rutine koliko god je to moguće
– Fizička aktivnost
– Zdrava I uravnotežena ishrana
– Opuštanje I meditacija
– U kkoliko situacija dozvoljava, razdvojiti poslovno od privatnog
– Razgovarati otvoreno I bez ustezanja sa osobama od poverenja o tome kako se osećamo, šta nam smeta, šta nas rastužuje, šta nas veseli…
– Higijena uma, tela i sna.
„Ostanite kod kuće“, „Ostanimo odgovorni“ i dalje je ustaljena mantra koja nas održava alertnim, iako se često polemiše o nepotpunom poštovanju epidemioloških mera. Posle godinu u kojoj smo proživeli jednu veliku neizvesnost i nesigurnost, i dalje je teško spustiti gard jel je rizik od zaraze i dalje evidentan i po mnogim procenama će trajati još izvesno vreme. To saznanje nas navodi na činjenicu da ćemo još neki (ne)izvestan period živeti u određenoj vrsti izolacije, sastajući se sa mnanjem brojem ljudi nego obično i preduzimajući određene mere predostrožnosti prilikom poseta prostorima sa većim brojem ljudi zarad opšte i sopstvene sigurnosti.
Ostajte mi zdravo, nastavićemo…