Pozitivne i negativne emocije

Tokom jednog dana iskusimo mnoge emocije kojih možda nekada nismo ni svesni. Emocije su deo prirodnog stanja osobe i one se mogu klasifikovati u pozitivne ili negativne emocije. Konotacija „negativno“ ne podrazumeva da su to emocije koje ne bismo smeli da imamo ili da su loše za nas, sve emocije, bilo pozitivne ili negativne, pomažu nam u našem razvoju i oblikuju nas kao ljude.

Normalno je da svi više volimo da u našem životu prevladavaju pozitivne emocije, međutim najvažnije za funkcionisanje ljudi je uspostavljanje ravnoteže između ove dve klasifikacije emocija.

Šta su emocije?

Emocije se smatraju afektivnim stanjem koje proizvodi niz organskih promena na fiziološkom i endokrinom nivou. Emocija se doživljava trenutno, pojavljuje se u određenom trenutku i sa tendencijom da deluje u pozitivnom ili negativnom polaritetu. S druge strane, održava se kratko vreme, a na njegovo poreklo obično utiče spoljno iskustvo, na kome se uspostavlja proces vrednovanja, koji se automatski reprodukuje pod uticajem naših prošlih evolucionih i ličnih iskustava. Funkcije emocija mogu da odgovore na adaptivni, motivacioni ili socijalni način.

– Adaptivni: priprema telo da se prilagodi radnji koja prethodi, odnosno prilagođava ponašanje radnji koja se mora izvršiti u skladu sa uslovima okoline.

–  Motivacioni: stimuliše ili umanjuje motivaciju da se ide ka određenom cilju.

– Društveni: održava prediktivnu komponentu, proizvodeći tako da autsajderi mogu minimalno da shvate kako ćemo se ponašati i da lično to mogu videti kod drugih, što doprinosi međuljudskim odnosima.

Tipovi empcija: Pozitivne i Negativne emocije : Kao što smo prethodno utvrdili, emocije se mogu predstaviti u dve različite klasifikacije: pozitivne i negativne emocije. Šta su pozitivne i negativne emocije?

POZITIVNE EMOCIJE

Pozitivne emocije se odnose na skup emocija koje su povezane sa prijatnim osećanjima, one koje situaciju shvataju kao blagotvornu i održavaju se u kratkom vremenskom razmaku. Primeri pozitivnih emocija su, između ostalih, sreća ili radost. Pozitivne emocije pomažu u povećanju pažnje, pamćenja, svesti, zadržavanju informacija i omogućavaju nam da održimo nekoliko koncepata istovremeno i izbalansiramo njihov međusobni odnos. Suočeni sa ovim, treba primetiti da se pozitivne emocije mobilišu, odnosno kada ih iskusimo imamo veću želju da radimo stvari i radimo bolje. Bolje se osećamo, raspoloženiji smo.

NEGATIVNE EMOCIJE

Negativne emocije se odnose na skup emocija koje podstiču neprijatna osećanja i smatraju situaciju koja je predstavljena kao štetnu, što omogućava osobi da aktivira svoje resurse za suočavanje i odbranu. Negativne emocije nas upozoravaju na određene okolnosti koje se smatraju pretnjom ili izazovom. Primeri negativnih emocija su, između ostalog, strah, bes ili tuga, itd… Negativne emocije povećavaju našu svest pomažući nam da usredsredimo pažnju na problem koji nam se predočava, a istovremeno i mobilišu.

Obe vrste emocija su normalne i neophodne. Međutim, prevladavanje pozitivnih emocija dovodi do zdravijeg i srećnijeg života, dok prisustvo više negativnih nego pozitivnih emocija dovodi do stresa i preplavljenja, što može dovesti do pojačavanja problema, ali i ozbiljnijih oboljenja.

Postoji veliki broj emocija koje se mogu svrstati u konotaciju pozitivnih ili negativnih emocija. Koje su pozitivne i negativne emocije? Upoznajmo se sa nekima kroz sledeću listu:

Lista pozitivnih emocija:

  1. Prihvatanje: dostupnost za odobravanje određene situacije.
  2. Naklonost: osećaj ljubavi prema nekome ili nečemu.
  3. Zahvalnost: osećaj poštovanja prema nekome ko je učinio nešto za nas i imamo osećaj da želimo to da vratimo.
  4. Radost: osećaj koji se manifestuje iz dobrog stanja duha, uključuje zadovoljstvo i prati ga osmeh ili smeh.
  5. Ljubav: osećaj naklonosti prema nekome ili nečemu, što nas približava sreći.
  6. Blagostanje: stanje u kojem je osoba u ravnoteži u dobrom funkcionisanju svog somatskog i psihičkog života.
  7. Zabava: usmeravanje pažnje na zabavu koja stvara osećaj blagostanja, radosti itd.
  8. Entuzijazam: rođa se iz strasti prema nečemu ili nekome.
  9. Nada: samopouzdanje u postizanju onoga što želimo.
  10. Sreća: osećaj apsolutnog zadovoljstva.
  11. Radost: vrlo intenzivne emocije koje generiše nešto što vam se zaista sviđa.
  12. Humor: stanje koje omogućava da se pažnja usmeri na komičnu stranu onoga što nam se dešava.
  13. Iluzija: nadati se nečemu ili biti uzbuđeni zbog toga.
  14. Motivacija: reakcija na ono što moramo učiniti, na ono što nas podstiče da to radimo sa više entuzijazma i energije.
  15. Strast: potiče iz ljubavi i ima tendenciju da se manifestuje u seksualnoj sferi.
  16. Zadovoljstvo: efekat koji proizlazi iz postizanja nečega, dobro urađenog i koji pomaže povećanju samopouzdanja i sigurnosti.

Lista negativnih emocija:

  1. Dosada: stanje uma koje nastaje usled nedostatka ometanja ili podsticaja.
  2. Teret/stega: osećaj koji podrazumeva emocionalno opterećenje koje proizvodi umor.
  3. Muka: stanje uma koje uključuje nemir koji nastaje kao rezultat brige ili patnje.
  4. Anksioznost: stanje nemira, koje uključuje veliko fizičko i mentalno uzbuđenje.
  5. Gađenje: osećaj odbojnosti povezan sa nečim ili nekim, što proizvodi odbijanje.
  6. Krivica: osećaj odgovornosti za događaj ili akciju negativne prirode.
  7. Razočaranje: osećaj razočaranja nastaje u situaciji koja ne ispadne onako kako je osoba očekivala.
  8. Očaj: nastaje gubitkom strpljenja, kada se smatra da je ono sa čime se osoba suočava nepopravljivo ili zbog nemoći da može uspešno da ga prevaziđe.
  9. Gađenje: osećaj proizveden rezultatom koji se nije očekivao ili želio.
  10. Stres: osećaj preplavljenosti određenom situacijom, usled potražnje za performansama.
  11. Frustracija: nemogućnost ispunjenja cilja ili želje.
  12. Ogorčenje: bes prema osobi ili postupak zbog koga se smatra nepravednim.
  13. Bes: primarna emocija koja ukazuje na veoma veliku ljutnju prema osobi ili situaciji.
  14. Strah: teskoba zbog percepcije opasnosti
  15. Briga: stanje zabrinutosti zbog problema ili situacije.
  16. Bes: osećaj besa koji obično prati iskazivanje ovog besa: vika, nagle radnje, nasilno ponašanje itd.
  17. Kajanje: osećaj krivice za izvršenu akciju.
  18. Nezadovoljstvo: neprijateljstvo prema nekome zbog nekog prethodnog uzroka sa navedenom osobom koji bi mogao da vam naudi ili uvredi.
  19. Tuga: osećaj emocionalnog bola, izazvan pokretačkim faktorom i koji uključuje misli pesimističnog tona, ranjive i sa tendencijom plakanja.
  20. Sramota: nelagodnost zbog radnje u kojoj se osoba osećala poniženo ili zbog straha da će biti smešna ili da će to neko drugi učiniti.

Klasifikacija emocija

Emotivni svet je veoma složen i ima mnogo različitih nijansi. U stvari, treba napomenuti da se ponekad može pojaviti nekoliko emocija istovremeno. Na primer, nakon smrti voljene osobe, nije samo normalno osećati se tužno, već takođe mogu nastati bes i nezadovoljstvo zbog nemoći da se nešto učiniti, ili što se nešto više ili drugačije nije učinilo kako bi se možda sprečio takav ishod. To je jedan od razloga zašto je samospoznaja od suštinske važnosti kada je reč o imenovanju svakog osećanja. Kako se dele emocije? Kako su klasifikovane? Na sledeći način:

Prijatne i/li neprijatne emocije

Pre svega, treba istaći da iako neki ljudi teže da emocije dele na pozitivne i negativne, stvarnost je takva da ova klasifikacija nije tačna. U tom kontekstu pozitivne emocije bi bile, na primer: sreća, radost, nada, motivacija… Nasuprot tome, negativne emocije bile bi tuga, tuga, patnja, bes… U strogom smislu, emocije su prijatne ili neprijatne kako smo to objasnili u postu o Emocionalnoj inteligenciji. Jasno, svaka emocija utiče na vas. Efekat koji se pretvara u to da se osećate dobro, kao u slučaju krajnje iluzije, ili da se osećate gore, kao u slučaju tugovanja. Međutim, činjenica da neke emocije smatramo negativnim mogla bi dovesti do njihovog stigmatizovanja, odnosno do osećaja krivice zbog njih.

Važno je da naučimo da živimo naše emocije!

U stvarnosti, sve emocije su deo ljudske prirode, stoga je neophodno naučiti živeti sa njima u odgovarajućem kontekstu. Odnosno, pre određenog uzroka. U okviru srećnog života, jasno je da je neophodno da postoji mnogo prijatnih emocija da bi se postigao visok nivo zadovoljstva sadašnjošću. Učiniti život ugodnim moguće je kroz pozitivno razmišljanje i kvalitetne društvene odnose.

Nastavićemo…