Naučno je dokazano da je muzička terapija veoma korisna za osobe sa autizmom, jer se poboljšava njihova socijalna interakcija, verbalna komunikacija, iniciranje ponašanja, socio-emocionalna uzajamnost, sposobnost socijalne adaptacije i odnosi između roditelja i dece. Postavlja se pitanje zašto je muzička terapija tako korisna i efikasna u lečenju poremećaja spektra autizma, kao što su autizam i Aspergerov sindrom. Pojasnićemo to u četiri jednostavne tačke:
1. Omogućava rad na socijalnim i komunikacionim veštinama.
Zvučno-muzička i verbalno-usmena komunikacija imaju mnogo zajedničkih stvari: menjaju se, koriste se veštine slušanja, postoji zajednička pažnja zbog koje sagovornici govore zajedničku temu … Ako ste muzičar (bilo kog tipa) i ikada ste improvizovali sa drugima muzičarima, ili to niste, ali ste “ukrstili glas” sa dragim bićima pevajući vama neku omiljenu kompoziciju, onda sigurno razumete o čemu govorim.
U muzikoterapiji, kroz aktivnosti poput ansambl pevanja ili instrumentalne improvizacije, poboljšavaju se ove vrste socio-komunikativnih veština, što omogućava povećanje resursa komunikacije putem instrumenata, tela i glasa osoba sa autizmom.
2. To je vrlo motivaciona aktivnost.
Svi volimo muziku. Ljudi sa poremećajima iz spektra autizma je posebno vole. Iz tog razloga, iako je muzička terapija-terapija, za njih to nije terapija ili lečenje, već igra, jer su sve aktivnosti koje se sprovode vrlo zabavne. Duboko u sebi sviranje muzike je u stvari igranje (i s razlogom se na mnogim jezicima pojmovi „sviraj“ i „svirati neki instrument“ nazivaju istom rečju: „play“, „jouer“, „spielen“ …) Činjenica da je stvaranje ili slušanje muzike tako zabavno i prijatno omogućava joj da se koristi kao pozitivno pojačanje, što poboljšava funkcionalna i važna ponašanja kod osoba sa autizmom, poput usmenih zahteva ili održavanja kontakta očima.
3. Omogućava osobama sa autizmom da budu oni sami.
Muzikoterapija je jedna od retkih terapijskih intervencija u kojoj se terapeut stavlja na komunikativni nivo osobe sa autizmom, a ne obrnuto. Ove vrste ljudi imaju vrlo izraženu rutinu. Ovo je pozitivno jer izbegava frustracije, gneve ili tipičnu anksioznost koju obično trpe prilikom promene aktivnosti, mesta ili neočekivanih ljudi. Međutim, takođe može biti vrlo frustrirajuće ako im se uvek kaže šta da rade. Kao da im nije dosta s velikim radom koji je potreban da bi se prilagodili svetu koji je za njih tako složen! U seansi muzikoterapije, za razliku od onoga što se obično dešava u drugim oblastima, dozvoljeno im je da slobodno komuniciraju, budu svoji i kreativno se izražavaju da bi se povezali s njima i odatle rade na postizanju određenih terapeutskih ciljeva.
4. Omogućava preusmeravanje disfunkcionalnih ponašanja.
Disfunkcionalno ponašanje kod autizma je ono koje nema komunikativnu ili socijalnu funkciju, već se zasniva na čovekovim potrebama, poput veće strukture ili senzorne stimulacije, ili takođe može biti proizvod anksioznosti u odnosu na probleme u komunikaciji. Ova disfunkcionalna ponašanja mogu biti blaga i uobičajena (poput stereotipa ili eholalije) ili ozbiljnija i ređa (kao što su izazovna ponašanja, napadi, agresija, samoagresija, itd…).
Sve što radimo je komunikacija i ona ima značenje i smisao, čak i ovakvo ponašanje. Muzički terapeut mora biti obučen da razume značenje svakog ponašanja osobe kako bi se povezao sa njom. Jednom kada se to uradi, ako je ponašanje nefunkcionalno, ono se može preusmeriti, pomažući osobi da osvesti svoje ponašanje, dajući mu smisao i na taj način mogući da ga promeni za drugo prikladnije i funkcionalnije.
Primer: