Da li ste se kao dete plašili mraka, niste smeli da zaspite bez prisustva roditelja ili ako je svetlo ugašeno?, odlagali odlazak na spavanje? Jeste li zamišljali da je ispod vašeg kreveta ili u ormanu čudovište, a na zidovima igraju senke? Ili ste bili od one dece koja su volela mrak, sakrivanje, igre “plašenja” i dl.? Lično, spadam u ovu drugu grupu, ali sam upoznala mnogo dece i pričala s mnogim roditeljima čija se deca ozbiljno plaše svega gore navedenog i ne možete ni da zamislite kakve su to “avanturističke” dogodovštine, naravno, nama odraslima nekada smešne i simpatične, ali za njih malene verovatno veliki problemi! Da li se vaše dete plaši mraka?
Niktofobija ili strah od mraka jedna je od najčešćih specifičnih fobija kod dece. Između 6 i 12 godina, mnoga deca imaju strah od mraka, nešto što se u to doba smatralo normalnim, ali u nekim slučajevima ovaj strah može prerasti u fobiju. Dete se iz mnogih razloga može plašiti mraka, ali to je obično zbog prirodne emocije straha. U ovom postu govorićemo o strahu od mraka kod dece: uzrocima i lečenju ove fobije.
Šta je Nictofobia, ili strah od mraka kod dece i zašto se javlja?
Ekstremni strah od noći ili mraka može izazvati intenzivne simptome anksioznosti i depresije. Strah postaje fobija kada je preteran, iracionalan ili se meša u svakodnevni život osobe, u ovom slučaju deteta. Osećaj straha od mraka obično počinje u detinjstvu i na njega se gleda kao na nešto normalno u evolucionom razvoju. Studije pokazuju da je strah od mraka često posledica naše nesposobnosti da vidimo okolinu. Simptomi niktofobije se razlikuju od osobe do osobe u zavisnosti od težine slučaja, a to su obično:
– Nervoza u mračnom okruženju.
– Plakanje, vrištanje, tremor određenih ekstremiteta ili celokupnog tela.
– Smanjen apetit.
– Spavajte sa upaljenim svetlom.
– Fiziološki simptomi uključuju povišen puls, mučninu, glavobolju.
Mogu se javiti i određeni psihološki simptomi kao što su:
– Misli o smrti.
– Strah od npr. napada duhova, nemani, i čudovišta (bilo čega što je u dečijoj mašti ili realnosti strašno i negativno, ružno)
– Uveravanje više puta da ničega nema ispod kreveta, u ormaru, iza zavese, i sl.
– Nemogućnost samostalnog spavanja i pokušavanja da se ostane budan celu noć.
Koji su uzročnici ove vrste straha, eventualne kasnije fobije?
Strah od mraka i noći obično počinje između 3. i 6. godine i smatra se delom razvoja. U ovim godinama. Uobičajeno je da se deca plaše duhova, čudovišta, samostalnog spavanja, čudnih zvukova, i dr… Kada strah sprečava normalan san, izaziva anksioznost ili se nastavlja u odraslom dobu, a onda se može smatrati niktofobijom.
Neki uzroci straha od mraka kod dece su:
- Traumatično iskustvo: Svako traumatično ili stresno iskustvo vezano za tamu može biti razlog da se dete toga plaši. Na primer, ako dete bude kažnjeno u mračnoj sobi, velika je šansa da će razviti strah od mraka. Slično tome, još jedan traumatičan događaj koji se dogodi tokom noći, poput nasilnog čina, zlostavljanja, gubljenja ili nesreće, može izazvati strah od istog, jer dete ima loša sećanja i misli o mraku i oseća se da je u opasnosti.
- Uznemireni roditelj/negovatelj: Neka deca nauče da se plaše posmatrajući strepnju svojih roditelja ili staratelja koji se istog plaše zbog određenih, nekih drugih problema.
- Prekomerna zaštita: Druga deca razvijaju generalizovanu anksioznost ako postanu previše zavisna od roditelja/negovatelja ili ako se osećaju bespomoćno.
- Filmovi, knjige, priče sa hororističnim porukama i sadržajem: povezani sa odsustvom svetlosti i mogu razviti strah od mraka.
Kako da deca prevaziđu ovakve strahoce?
Nekim fobijama nije nužno potrebno lečenje, posebno ako je stimulus kojeg se dete plaši retko u svakodnevnom životu, poput zmija, ali u slučaju niktofobije to može uticati na zdravlje deteta i dovesti do poremećaja poput nesanice.
Adekvatnost lečenja možete razmotriti iz straha od mraka ako:
– Strah deteta generiše anksioznost.
– Ako je strah preteran ili iracionalan. (Ovde se dodatno može postaviti debatno pitanje o (i)racionalnosti deteta, što je druga tema koja će nekom prilikom biti obrađena)
– Izbegavanje određenih situacija zbog straha.
– Ovi simptomi traju 6 meseci ili više.
Stopa uspešnog lečenja specifičnih fobija je približno 90%. Neke opcije lečenja su:
Terapija izlaganja
Sastoji se od izlaganja deteta njihovim strahovima više puta. Na primer, boravak u mračnoj sobi dok ta situacija ne izazove anksioznost ili paniku.
Kognitivna terapija
Ova vrsta terapije pomaže u identifikovanju anksioznih osećanja sa ciljem da ih zameni ih drugim pozitivnim ili realnim mislima. Na primer, detetu se prikazuju informacije o boravku u mračnoj sobi, koje ne mora nužno imati negativne posledice. Ova vrsta terapije kod fobija obično se koristi kao dopuna.
Opuštanje
Opuštajući tretman uključuje duboko disanje. Može pomoći detetu da se reši straha, stresa i fizičkih simptoma povezanih sa strahom od mraka.
Kako pomoći detetu da se oslobodi straha od mraka?
Potvrdite strah svog deteta
Uobičajeno je da roditelj, kada primeti da detetu nešto smeta, kaže da je sve u redu. Na primer, kada se vaše dete plaši mraka, obično kažemo da je sve u redu, da se ništa ne dešava, da je mama/tata tu i da ništa loše ne može da mu se desi…, ali ova poruka se ne podudara sa onim što vaše dete oseća, i nekada ga je teško “ubediti” da je i zaista tako kako im kažemo. Reći mu da razumete njegov strah i objasniti mu normalnost straha od mraka može mu pomoći da razume šta mu se događa. Recite mu da mrak može biti zastrašujući jer ne vidimo šta nas okružuje i mašta igra važnu ulogu u dovršavanju onoga što ne vidimo. Možete mu reći da je ono što oseća samo stvar njegove mašte i da nije stvarno što ćete mu i pokazati tako što ćete upaliti svetlo, otvoriti orman, pogledari sa njim zajedno ispod kreveta, i dr. Kako bi se ono uverilo da li je zaiosta sve u redu, upravo onako kako su mu mama/tat objasnili. Poverenje deteta u roditelja je veliko, pa u ovakvim situacijama igra ključnu ulogu.
Pomozite detetu da preuzme kontrolu nad svojim strahom
Ako vaše dete misli da se u njegovoj sobi krije čudovište, umesto da mu kažemo da ćemo učiniti nešto da čudovišta odu, kažemo mu da ono kaže čudovištu da ode. Na taj način, vaše dete će se osećati u položaju da kontroliše situaciju i, prema tome, osećati da ima moć nad situacijom, što je bitan korak ka prevazilaženju straha.
Pristupnost prekidača za svetlo
Omogućiti detetu da ima dostupne prekidače za osvetljenje čini da se oseća sigurnije i ponovo, da lako i brzo ima kontrolu nad neprijatnom situacijom.
Zdrava večera pre spavanja
Hrana vrlo bogata šećerima,masnoćama, ili slane grickalice u popodnevnim satima povećavaju moždanu aktivnost. Kad dete legne u krevet nakon konzumiranja npr. slatkiša, mozak mu se više aktivira i može uticati na dodatni nivo stresa i razvijanje straha od mraka nego da je večeralo nešto lakše svarljivo.
Gledanje televizije pre spavanja može izazvati anksioznost ili stres i pojačati strah
Anksioznost je preaktivacija adaptivnog odgovora neophodnog za preživljavanje u opasnom svetu, ali ova anksioznost pre odlaska u krevet može prouzrokovati sate bez spavanja zbog činjenice da je dete toliko pogođeno svojim strahovima i stresom izazvanim predugim gledanjem televizije, bitisanja ispred računara i sl. kada se mozak i oči dodatno zamaraju određenim zvukovima, naglim promenama slika i boja… Prema tome, dete pre spavanja ne bi trebalo biti izloženo ovim vrstama animacije. Konačno, setite se svog detinjstva. Ponekad su najbolja informacija i lek za strhove naše deceupravo naša lična iskustva…
