Da li se nekada osećate da ste zastali u mestu odnosno da stagnirate? Na šta gubite vreme, život i samu osobu kakva jeste, a zapravo ne znate zašto? Dakle, ovaj članak će vas možda zanimati, jer možda je potrebno da izađete iz onoga što je poznato kao „zona komfora“ o kojoj se tako često govori, ali: da li znate šta je to, zašto je tako teško izaći iz nje? Da li znate kakve će vam koristi doneti i kako to učiniti?
Prva ću da dignem dva prsta i da priznam da sam neko kome je :
- Trebalo vreme da shvati i razume šta je moja zona konfora,
- Koliko se u njoj osećam sve, samo ne komforno,
- Da imam neopisivu želji da iz nje izađem i krenem dalje,
- Da NE ZNAM KAKO,
- Da mi je trebalo vremena i vremena da (na)učim kako napraviti promenu,
- Da se borim sama sa sobom da prevaziđem sve svoje svesne barijere, a nesvesne osvestim da bi i njih pokušala da prevaziđem,
- Da sam iz svoje komforne zone “ispuzala tek nekoliko milimetara”, i iako nisam izašla iz nje potpuno, mogu da potvrdim da je ova vrsta promene bila lekovita. Nije laka, ali je rezultat veoma značajan.
Dalje…
Šta je ZONA KOMFORA?
Zona komfora, ili udobnosti naziva se onim životnim, fizičkim i mentalnim prostorom u kome možemo da delujemo bez ikakvog rizika. To je prostor u kojem smo bezbedni i udobni jer nema promena, a samim tim ni nepredviđenih događaja koje ne možemo da predvidimo, ili situacija koje izmiču kontroli i stavljaju nas na test. To je ona zona bezbednosti u kojoj nije potrebno stvarati ili raditi bilo šta novo. Ovo može zvučati dobro, ali u stvarnosti potiskuje našu unutrašnju teskobu i živimo u stalnim ulogama koje nam ne dozvoljavaju da idemo napred ili da pobedimo svoje duhove iz prošlosti. To je kao da kažete „bolje loše poznato nego dobro neznano“. Problem je u tome što ako ne možemo proći kroz svoje strahove i strepnje, ne možemo ih razumeti ili savladati. Da biste prestali da se žalite na svoj život i loše stvari koje vam se događaju, morate biti aktivni subjekt svog sopstvenog postojanja.
Razlozi za izlazak iz zone komfora
Ovnovno je upoznati najbolju verziju sebe. Lako reći, ne tako lako I učiniti. Ali nije i nemoguće. Mnogo puta verujemo etiketama koje su nam stavljane tokom života, čak se i sećamo situacija koje potvrđuju ta uverenja o nama samima! Oznake koje imamo često su obmanjujuće konstrukcije, stvari koje su drugi videli u nama i odražavaju više onoga što su bili ili očekivali (na primer, očekivanja i frustracije naših roditelja) nego ono što smo zaista bili. Stvar je u tome što je vrlo moguće da te etikete ne samo da su zastarele, već nikada nisu ni bile stvarne (da, čak i kad nam naša sećanja govore drugačije). Napuštanje zone komfora pomaže nam da preispitamo koncept sebe, da znamo ko smo zapravo i za šta smo sposobni, ali za to se moramo suočiti sa novim situacijama koje nam omogućavaju da delujemo na nove načine.
Proširićete svoj fizički, socijalni i mentalni svet
Ako živimo misleći da je poznato jedino ono što postoji, ne dovodeći u pitanje naše rutine ili stvarnost koju svakodnevno doživljavamo, ne dovodeći u pitanje naša gledišta, propustićemo mnogo bogatstva i promenljivosti koje svet, priroda, čovečanstvo i misao koju nude. Napuštanje lične zone komfora otvara nas novim iskustvima i stvarnostima, svetu koji naš život može ispuniti bojama, novim mogućnostima i novim načinima življenja. Kakva je korist od tih promena? Postiže se fleksibilnost i prilagođavanje. Zapamtite: ko se najbolje prilagodi okolini, preživljava. Kao i u prirodi.
Cilj je osetiti veću kontrolu nad svojim životom
Kada se usudimo da prevaziđemo tu nevidljivu blokadu i preuzimamo kontrolu nad vlastitim životom, donosimo odluke, usudimo se da tražimo i kreiramo naš vlastiti put, naš život i ono kako zamišljamo sreću nisu više prepušteni drugim ljudima ili situacijama. Biće teških trenutaka, uvek ih ima, ali ako napustimo zonu komfora, bar ćemo mi biti ti koji će odlučiti kako ih rešimo, kako želimo što kvalitetnije da živimo svoj život.
Napuštanjem rutine i monotonije stvara se obnavljenje želje za životom, otkrivanjem šta nam “novi” život, odnosno pogled na život može predstaviti;osećanjem prijatnih stvari. Ukratko dan za danom postaje sve zanimljiviji i život počinje da bude nešto za što vredi živeti. Pored toga, sadašnji trenutak počinje da se uzima u obzir, promenljivost nas navodi da shvatimo da se stvari menjaju i teku, a složićete se da je bolje “teći” i otkrivati novo, nego ne prihvatati promenu i živeti pokušavajući da stvorimo iscrpljujuću (često, da nam je dobro, imaginarizovanu) rutinu koje nas vežu za ono što jeste nemoguće. Život teče, a to je nešto što ne možemo promeniti-niti treba, ali zato smo mi ti koji odlučujemo da li ćemo se boriti protiv toga i biti nesrećni ili ćemo to prihvatiti i živeti uživajući u promeni i svemušto nam one donose.
Kako napustiti komfort zonu?
Rizici treba da nas motivišu, a ne da nas plaše.
Ako želimo da rastemo kao osoba, promenimo svoju viziju gledanja na kamenje na putu. Uvek ih ima, misliti drugačije bilo bi naivno. Ali od nas zavisi hoćemo li ih videti kao ograničenja ili kao mogućnosti. Umesto da rizik gledamo iz ugla straha, gledajmo ga sa pozitivnim uzbuđenja zbog moguće promene i doživljavanja novih stvari.
Izaći iz svoje svakodnevne rutine i preispitati svoj način rada, funkcionisanja, življenja
Spontanost i „sukob“ mogu biti načini za upoznavanje i stvaranje našeg novog JA. Ne bojte se nepoznatog, ili sukoba, pitanja i eksperimenta. Možemo početi sa vrlo malim promenama u našoj svakodnevnoj rutini: prijavimo se za aktivnost koja nas plaši ili za koju nikada ne bismo pomislili da ćemo se baviti jer se protivi onome što jeste: čitanje knjige otvorenog uma koja dovodi u pitanje naše ideale, druženje sa ljudima koji generišu predrasude iz našeg iskrenog interesovanja za njih, menjajući način na koji odlazimo na posao ili posećujemo kafiće, biblioteke, parkove, gradove i, na kraju, nova mesta. Improvizujmo i preispitajmo koji je najbolji način da izađemo iz zone komfora nego da malo po malo razdvajamo svoju rutinu.
Nemožemo dobiti nešto novo ako uvek radimo isto. Uzmite olovku i papir i podelite list u dve kolone. Na levu stavite svoje rutinske aktivnosti, na desnu ono čemu težite i šta želite da postignete. Sada pogledajte da li vas put kojim idete približava onome čemu težite. A odatle, počnite da tražite male promene, kratke korake da biste počeli da hodate… I to, bez previše razmišljanja, tj. postavljanja pitanja “da li treba?”, “da li smem?”, “šta će drugi reći?”, kako će neko reagovati?”.
Razmislimo o svojim izgovorima
Naš um je navikao da radi stvari na automatskom pilotu i deo nas ne želi da se promeni, to je onaj deo nas koji se plaši i skriva. Razgovarajmo s tim “delom” sebe, zaštitimo ga – ne od monotonije – već od toga da shvatimo da smo sazreli i ga možemo zaštititi čak i ako isprobavamo nove stvari. Kada taj deo nas “progovori”, ne izbegavajmo ga, već shvatimo da se i on plaši, i da ćemo ga tako naterati da prevaziđe suočavanje sa novim stvarima.
U koliko je moguće, bilo bi dobro da se naše okruženje pridruži promenama, ili ih barem podrži
Verovatno je da neki ljudi u našem okruženju ne prihvataju da želimo da se promenimo, napuštaju sistem uloga koji postoji u našem životu (a koji takođe utiče na njihov život); neki ih podstiču kako bi nam pomogli u ovom procesu, daju im važnu ulogu pa lakše možemo da se snađemo ako se osećamo podržanim. A ako ne, s obzirom da ima i onih drugih, mnogo manje zainteresovanih kako za sopstvene promene, tako i za tuđe: upamtite: ovo je naš život, mi odlučujemo kako želimo da ga živimo, pa samim tim i jedini imamo pravo na sopstvene odluke.
Sve više odomaćen i prihvaćen izraz u našem jeziku je Midnfulness. Nemojmo ga samo koristiti novi izraz, iskoristimo i njegovo kompletno značenje u praksi.
Da bi smo izašli iz rutine, moramo živeti ovde i sada, a koji je bolji način za to nego od stručne filozofije o ovome? Midnfulness će biti odličan saveznik u našeg promeni života…
Eto nove teme za razmišljanje i “obradu”.
Pozabavićmo se blagovremeno i “Midnfulness”-om.
